Знаменити Срби Албаније
Пише: Дејан Бешовић
Василије -Цицо Поповић Враке Скадарске – Борич, Скадар, 12. фебруар 1914 – сликар и карикатуриста,сненограф, филателиста, сфрагиста један од најзначајнијих наших умјетника 20. вијека у Македонији.
Рођен је у Свештеничкој породици у Вракама Скадарским, братанац најзнаменитијег Српског Свештеника у Албанији, Велише Поповића – Скадранина .Основну школу „Обилић “ учио је у Скадру гдје завршава и Гимназију са одличним успјехом. Вансеријско знање и огроман таленат препоручили су га, да без пријемног испита буде примњен ,препоруком Епископа Жичког др.Николаја Велимировића у Српску умјетничку академију.
Сликарство је учио у Краљевској умјетничкој академији у Београду. Професори су му били Бета Вукановић, Љуба Ивановић, Петар Добровић, Иван Радовић, Никола Бешевић, Коста Маринковић, Драгослав Стојановић, Петар Палавичини.
Василије -Цицо Поповић је, између осталог аутор првих буквара на српском и македонском језику, као и првих грбова Републике Македоније и грба града Скопља, чиме је знатно утицао на обликовање визуелног идентитета државе. Поред тога, сценографском раду у Народном позоришту у Скопљу припада значајна позиција у његовом опусу.
Његова ћерка историчарка уметности Гордана Поповић Васић једна је од најзначајнијих српски историчарки умјетности, свог времена, редовни професор Београдског универзитета у пензији – Философски факултет, смер историја умјетности.
„Он је права српска личност, са нашом судбином и високом српском распрострањеношћу своје делатности, своје душе и свога живота. Као Србин, рођен у Скадру, а Уметничку школу завршио у Београду, највише је живео и радио у Македонији, био судбински везан за Бугаре, који су га као нацисти хапсили…“, гласи дио свједочења историчарке уметности проф. др.
Ирине Суботић, о личности и дјелу Василија Поповића- Цица, карикатуристе, илустратора, енциклопедосте, ерудите, сликара, сценографа, графичког дизајнера. За Поповића кажу да је један од најзначајнијих стваралаца у Срба у Македонији и шире у 20. веку“.
Поводом педесетогодишњице од Поповићеве смрти, и стогодишњици од рођења, његова ћерка, историчарка умјетности проф. др. Гордана Поповић- Васић, остварила је и кординисала опсежно истраживање, ревалоризацију и представљање његовог цјелокупног стваралаштва. Овај подухват чине двије изложбе одржане крајем 2013 . године у Галерији Графичког колектива и Галерији Дома Војске Србије у Београду, као и репрезентативна монографија, те опсежна изложба у Скопљу крајем 2013.г. Василије Поповић – Цицо је у свом Тестаменту оставио опруку која се чува у породичној Архиви: „Моја душа добиће спокоја а моје кости одмора ,када се за то створе услови и волио бих да почивају у заладу старе Врачке Цркве Свете Тројице у Боричу поред моје браће .
У тој Цркви су служили вјековима, сви моји преци, све до мога стрика Вела. Оно што носимо у породичном предању и историјским доступним изворима је, да су двадесетак наших генерација уназад билу су Свештеници и учитељи у Враки. „Тестамент је започео стиховима епске пјесме „Тешко свуђе своме без својега „.Упокојио се 30.децембра 1962. године у Београду гдје је у сахрањен
