Знаменити Срби у Албанији – Бранислав и Василије Кадић
Пише: Дејан Бешовић
Бранислав и Василије Кадић рођени су у Враки село Борич од оца земљорадника Вида Марковог и мајке Стане Мартиновић. Бранко је рођен 28. новембра 1919. г. а Василије 12. маја 1921. године.
Претходно су се Глиго, Љубо, Милика и Видо Кадић, населили у Боричу Врачком као знаменити Срби из Бјелопавлића. У Скадарској хроницу коју је брижљиво водио старешина врачких и скадарских цркава протопоп Велиша Поповић – Поп Вело записаће: “Кадићи су необично добри поштени и храбри људи са свим одликама које красе наш Светосавски род ма ђе живио и обитавао“.
Кадићи били су од почетка рата чланови антифашистичке организације Скадра, првоборци против италијанске фашистичке окупације, који је – заједно са осталим припадницима Српске скадарске групе – дочекали са пушком црнокошуљаше Бенита Мусолинија на улазу у Скадар, док су неки други Албанци – језуити изашли овим Италијанима у сусрет и дочекали их букетима цвијећа, па су их и поздравили као своје ослободиоце од “муслимана”!!! Василије Кадић дана 22. II 1942. године организује у Скадру демострације против окупације земље. На челу тих демострација је убијен ( српски Врачки израз каже -пушкетан ). Албанска историја га биљежи као знаменитог антифашистичког хероја народа и Хероја народа.
Данас у Скадру једна улица носи име по њему.
Бранислав Кадић, Јордан Мишовић и Перлат Реџепи су афирмисани као три хероја Скадра, који су 22. јуна.1942. године погинули у Скадру борећи се у окружењу против италијанских фашистичких окупатора. Сами Албанци су њихову борбу до последње капи крви окарактерисали као „epope legjendare, një nga epizodet më heroike të Luftës sonë Nacionalçlirimtare” (Легендарна епопеја, једна од најхеројских епизода наше Народно-ослободилачке борбе), коју су опјевали и у пјесмама. У тој велеславној епопеји само је Перлата Реџепи био Албанац. Бранко Кадић (1921—1942) и Јордан Мишовић су припадници Срба.
Данас у Скадру једна основна школа и улица носе име по Браниславу Кадићу.
Брат Бранка Кадића Василије Кадић, је такође погинуо као борац против окупације и проглашен је за Хероја народа у Албанији. Он је са Војиславом Кушићем и Јорданом Мишовићем предводио групу Скадарских Срба, приликом ослобађања концентрационог логора за жене и дјецу у Пукама изнад Скадра. Приликом повлачења из Пуке с леђа је убијен од стране. Убили су га фашисти групације Ћилимари који су били повезани са језуитском омладином Скадра.
