Знаменити Срби у Албанији – Драго Силић

Пише: Дејан Бешовић

Није лако описати песничку династију Силић из Скадра,к ако их назва Академик Каплан -Данило Буровић. Дуго смо размишљали од чега да почнемо, како да ништа и никог не прескочимо и тако несвјесно предамо зубу заборава пјесничку династију Силић. Објективно описати Силиће а не прескочити ни један детаљ и њиховог живота. Наш циљ је да представимо не само личности већ и њихово дело, бесмртно. С тога кренућемо од најзнаменитијег Српског пјесника послератне Албаније „Скадарског Јесењина “ Драга Силића, остављајући простора да његов рођак из срца Подгорице – Немањиног града, публициста и посленик писане и јавне речи Бранко Николин Булатовић, детаљније обради, пјесничко дело не само Драга већ и осталих Силића. И надасве не само као песнике и писце већ и као личности …
Драго Силић је рођен 9. јун 1930.године у Тирани у Српској породици Силић из Скадра. Нећак активисте народног буђења, пјесника Риста Силића, Драго је 1944. године постао извиђач, а потом и непосредни  учесник  Народноослободилачког покрета за ослобођење Албаније од фашизма.

Завршио осмогодишње школовање у Тирани, и Реалну Гимназију – Тирана. Завршио је универзитетске студије на Институту за књижевност“ Максим Горки“  у Москви. Након дипломирања, вратио се у Албанију, а затим је током 1957-1963 радио као уредник, а потом и директор Издавачке куће Наим Фрасхери, где је, као књижевни критичар, био кључан у помагању да се у потпуности развију као писци неке од најзначајнијих позиција.

Албански аутори из Другог светског рата, као што су Исмаил Кадаре( Иваило Кадрић ), Дритеро Аголис, Фатос Арапи из Корче, Петар Марко, Ћамил Букели, Дори Бакојан Кириазис и Ванђуш Зико Тано, Дионисиос Кацис. Подстицао је и помогао Влаху Исмаилу Кадареу да напише роман Генерал мртве армије.
Као књижевни критичар, Силић је одбацио формализам, а посебно руски формализам. Супротно пракси формализма, у својим списима он је анализирао укључивањем комбинације својих коментара како о садржају тако и о друштвеном утицају, као и о дискурсу и формама. Неколико аутора и критичара је изразило своје мишљење да је Силићева критика била дубока, али је он увијек био отворен у дискусији о својим идејама и имао је позитиван став према читавој генерацији младих аутора омогућавајући им да се изразе у узвишеним облицима умјетности. Такође је био довољно храбар да изрази веома позитивне ноте о Горској лутњи, албанској националној епској пјесми, Ђерђа Фиште, иако је дјело у то вријеме било забрањено у Албанији, због антисловенске реторике и наратива. Жестоко критикован због тога Драго се оправдао: Не приказујем Фрашерија као човјека – националисту већ као изузетног писца и пјесника.
Током Силићијевог мандата, издавачка кућа је доживјела бум Превођени су најбољи светски класици књижевности са страних језика на албански. Ово повећање броја публикација је углавном због Силићевог рада на коришћењу неких од најбољих преводилаца, као што су Димитрије Пашко (Ласгусх Порадецив), Пашко Ђеци ,Ђон Шалаки, Велдат Кокони, Сотир Цаци, Роберт, Клио и Марко Еванђели, од којих су многи заправо били афирмисани писци и пјесници. Дела која су преведена у том периоду укључивала су класике као што је Хомерова Илијада, која никада није у потпуности преведена на албански језик, али јепројекат Драга Силића укључивао и савремене ауторе, као што су Фјодор Михајлович Достојевски, Лав Николајевич Толстој, Михаил Љермонтов, Џон Голсворти, Теодор Драјзер, Ернест Хемингвеј, Пол Елиар, Ерих Марија Рилке, Ремарк, Шарл Бодлер, Теофил Готје Пол Верлен.
Силић је написао неколико пјесама, као што су „Отаџбина”, „Мајка”, „Љубав”, филозофску поему „Нова пјесма за стару љубав“, коју су критичари високо овијенили због теме о миграцијама и дубокој анализи ликова. Његови радови су сакупљани и објављивани неколико пута, под старатељством његове супруге Дрите Силић, ћерке Предсједника Православне странке и заступника – посланика Православних Влаха у Парламенту Албаније 1922-1939. године.
Са Дритом Силић је добио двије ћерке Дарину и Лауру.
Погинуо је 13. јула 1963. летећи из Кине за Албанију, када се авион Аерофлота срушио у близини сибирског града Иркутска у Руској Федерацији. У несрећи су погинула 33 путника и чланова посаде.
Ако се за било којег пјесника, човјека од пера и духовних лира, може рећи да је наследник бесмртног Миђенија као и руских великана Пушкина и Љермонтова, онда је то Драго Силић ,записаће “ Српски Мендела “ Академик Каплан Буровић.
Буровић ће записати и следеће: “Драго је био комплетна поетско-прозна личност за разлику од преваранта и превртљивца, шпијуна и ништа робе Исмаила Кадареа. Кадаре је покрао Драга, јер Силић је био широка Српска душа, бриљантног ума и бритког пера а Кара-Влах Кадаре превртљиви, примитивни дивљак из Ангелокастра. Кадаре није никакав Албанофони писац већ један обични лупеж и фалсификатор као готово сви његови идеолошки пријатељи на челу са Александром Мавројанисом алијас Енвером Хоџом – Сандром Ћорим“. Силић је и аутор прве Антологије на тлу Албаније.