Знаменити Срби у Албанији – Константин Балшић и Жупан Дејан

Пише: Дејан Бешовић

Константин Балшић и Ж упан Дејан
Константин Балшић је био српски племић из династије Балшића и син Ђурђа I, из његовог другог брака, са Теодором Дејановић.
После смрти његовог оца Ђурђа I (1378) и стрица Балше II (1385), власт над српским земљама Балшића преузео је Константинов брат од стрица Страцимира, Ђурађ II, док је Константин владао над малим простором између Бојане и Дрима. Константин је настојао да преузме од њега власт, због чега је 1391. године посјетио султана Бајазита I и признао његову врховну власт. Поред тога, он се повезао са Вуком Бранковићем и својим сродником Мркшом Жарковићем.
Османлије су га, као свог присталицу, поставиле 1394. године за господара Кроје уместо Марка Барбадига, чијом се супругом Јеленом, касније оженио. Он је одатле проширио своју власт на Дањ ,Дањски Брод и околину околину, али га је Ђурађ II потиснуо са тих посједа. Учествовао је, као османски вазал, у бици на Ровинама 17.05. 1395. године, у којој је погинуо и његов ујак, Константин Драгаш, по коме је највероватније и добио име.
Иако је од 1391. године био одан османски вазал, Константин није учествовао у Ангорској бици (1402) и у то доба је под нејасним околностима, можда због покушаја заузећа Драча погубљен прије 22. октобра 1402.године по одлуци млетачког суда у Драчу.
Константин се женио два пута. Име његове прве супруге није сачувано, а други пут се оженио Јеленом (ћерком Карла Топије) која је претходно била удата за господара Кроје, Марка Барбарига. Подаци о његовим потомцима нису познати, али се сматра да би Стефан Балшић (Стефан де Марамонте) могао да буде његов син.
По историјским изворима дуго се није знало поријекло Дејана Балшића .
Дејан рођен по неким изворимс око 1310 али свакако прије децембра године 1371 био је српски великаш и обласни господар из времена Српског царства, носилац високих титула севастократора и деспота и родоначелник породице Дејановића,Управљао је облашћу око Куманова и Велбужда.

Након брака са Душановом сестром Теодором, добио је високу титулу севастократора, са којом се последњи пут помиње 10. августа 1355. године. Касније му је додијељена и деспотска титула. Уживао је велики углед у тадашњој Србији, о чему сведочи и папа Иноћентије VI, који је своје посланство, упућено у Србију (мај 1355. године) ради преговора о склапању црквене уније и заједничкој акцији против Османлија, препоручио и Дејану.
Дејан је свој посед, који је обухватао жупе Жеглигово и Прешево, проширио на област око Велбужда и горњег тока реке Струме, који му је додељен на управу, као и подручје око Мелника. Посебну пажњу је поклањао својим задужбинама, првенствено Архиљевици код Куманова коју је подигао на потпуно новом мјесту (што сведочи о његовог економској моћи) и Белови крај Земена. Једна од његових задужбина је Карпински манастир.

Раније су историчари вјеровали да је Дејан био рођак Јована Оливера, најмоћнијег српског великаша у Македонији током Душанове владавине. Ово мишљење више није прихваћено. Константин Јиречек је указао на Дејана Мањка, Душановог војводу који се спомиње у повељи коју је 1333. године краљ Душан издао у Пологу. Овом повељом је Дубровчанима уступио Стон и Пељешац у замјену за 8000 перпера и 500 перпера годишњег трибута. Дејан Мањак се јавља као један од свједока издавања повеље. Дејан се оженио Душановом полусестром Теодором, ћерком Стефана III Уроша – Дечанског са Маријом Палеолог.
Сматра се да је деспот Дејан преминуо пре 1371. године, а не зна се поуздано да ли се пре смрти повукао са власти и замонашио. У браку са Теодором Немањић, имао је троје дјеце:
Јован Драгаш, деспот који је са братом до смрти (око 1378) управљао породичним посједима
Константин Драгаш, који је са братом и касније самостално до погибије на Ровинама (1395) управљао породичним посједима
Теодора Драгаш, која се удала прво за Жарка (1356), а после његове смрти за Ђурђа I Балшића (после 1371)