Знаменити Срби у Албанији – Ђурађ Крвавчић

Ђурађ Крвавчић рођен 1277. год. у Београду (( Берат ) – умро 18. септембра 1385. год.) је био српски војвода и велможа. У служби Балше II Балшића. Погинуо је у бици на Саурском пољу.
Ђурађ се налазио у служби Балше II Балшића. Описујући догађаје који су уследили по доласку Балше на власт, стављајући тежиште на турски напад, извор кога је Орбин користио описује погибију Балше у сукобу са Турцима. Орбин ставља коначну битку у 1383. годину, а вођена је код ријеке Војуше у покрајини званој Грекот и на Поповом пољу. Орбин пише да је Балша храбро погинуо у бици, а са њим и његов војвода Ђурађ Крвавчић, врстан ратник, као и Иваниш, син краља Вукашина Мрњавчевића. Хронолошки и географски подаци поклапају се са стварним синовима. Познато је да Балша јесте погинуо у бици против Турака, али двије године касније него што то наводи Орбин. То је битка на Саурском пољу код Берата која је вођена 18. септембра 1385. године. Стога и за годину Ђурђеве погибије треба узети 15. септембар исте године.

• Владан Ђурица рођен је 1410.г. у Берату био је главни саветник Скендербега у вријеме Скендербегове побуне. Сматра се да је из града Ђурице, јужни Берат у данашњој Албанији. Након битке код Вајкала је заробљен и одведен у Цариград, где је жив одеран године 1465. године.
• ***
• Иваниш Мрњавчевић је био српски племић из породице Мрњавчевића и други син Вукашина Мрњавчевића рођен у Кули Рашкој -Врака године 1361. O њему Мавро Орбин пише у „Краљевству Срба” из 1601. године, дакле два века post factum, а из времена у којем је живио помиње се на натпису у цркви светог Димитрија код Скопља, која је била задужбина његовог оца Вукашина и најстаријег брата Марка Краљевића (1371—1395). Орбини наводи да се Иваниш, пред отоманском најездом, повукао у Зету, код својих сродника Балшића. Заједно са Балшом II (1378—1385) погинуо је у бици на Саурском пољу код Берата 1385. године
  Поред старијег Марка, Иваниш је имао двојицу млађе браће, Андријаша и Дмитра, као и сестру Оливеру, удату за Ђурђа I Балшића (1372—1378). Поједини извори наводе да је имао још једну сестру, Огњенку Мрњавчевић која се после погибије браће замонашила добивши име Јелена у Манастиру Свете Ане у Скадру, који је био Метох Манастира Хиландар. Тај манастир припадао је Српској Православној Цркви до 1994 .године.