Како се добија кукурузно брашно.
Много лепих и шарених етикета. Пуни рафови свакојаког брашна, све боље од бољег. Разни додатци и мешавине. Добре намере и квалитет производа, али овде желим да вам пишем о неком другачијем кукурузном брашну. Сасвим обичном брашну које готова свака кућа на селу још увек има а њега нигде у продаји нема. А неће га ни бити јер његова производња је захтевна и економски неоправдана у овом нашем брзом и нездравом животу.
За добијање овог производа треба скоро цела година. Све почиње у узораној и добро припремљеној њиви. Где се сади семе које сваки домаћин љубоморно чува, верујући да је његово баш најотпорније и најбоље и већина од њих семе никада и није променила већ га наслеђује од ђеда и таквог га и предаје унуцима. То је веровали или не … у Србији још увек могуће! Мада велики произвођачи све чешће користе оне страшне генетски модификоване семенке. Србија је у свету позната и препозната као земља која је успела за кукуруз да произведе најбоље хибриде кукуруза. И хибридна семена могу да се даље репродукују, док то већ одавно не важи за већину повртарских култура, а ни за живину која је све присутнија на нашем јеловнику.
После успешно одгајене биљке дође време да се кукуруз склони са њиве. Код нас у крају се у кукуруз сади пасуљ и по која тиква. На мањим парцелама се кукуруз и даље жање српом и одвози на гувна, места предвиђена за обраду летине. Где се пасуљ издваја … моткама „млати“ како би испао из махуна. Али о томе ћемо други пут. Е на том гувну се и кукуруз комиша… ручно. Мада све чешће се виђају и берачи кукуруза на њивама који клипове одвајају од стабљике и уједно га и комишају. Тако окомишан кукуруз се слаже у салаше. Шупље објекте кроз који пролази ваздух али где птице не могу да уђу. Свакако се остави отвор где може проћи мачка… јер кукуруз једино мачка од миша може сачувати. Кад се тако природно просуши онда дође време да се окруни. Данас се за круњење користе круњачи који су и јефтини и јако ефикасни. Али клипове кукуруза које домаћин користи за исхрану чланова породице прво припреми тако што сваки клип прегледа и одстрани оштећена зрна. Тај посао се мора одрадити ручно и стручно… е тек је такво зрно и само такво спремно да постане брашно за исхрану „чељади“.
После круњења се решетом преплеви, и „развијањем“ на ветровитом дану одстране прашина и остатци шешарика и шаше. Некакда се овако прпремљено зрно носило у воденице наравно потпчаре јер других није било. Данас је доступно много јефтиних млинова и прекрупача, али за добро брашно се користе млинови са каменом. По мледењу још просејавање и брашно је спремно.
