Производња ракије: БРЕНД КОЈИ ДРЖАВА СУБВЕНЦИОНИШЕ
Годишње 30. миилиона литара ракије произведу регистроване дестилерије. Дражава нуди бесповратна средства у вредности од 60% планиране инвестиције.
Према подацима Привредне коморе у Србији се годишње произведеоко 50. миилиона литара ракије, од чекга 30. милиона литара произведу дестилерије регистроване у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, док преосталих 20. милиона литара се произведе за личне потребе.
Према последњим подацима регистровано је око 730. произвођача жестоких алкохолних пића, а и извоз ракије на инострана тржишта годишње расте по стопи већој од 20%. Ракија се навише извози у Хрватску, БиХ, Црну Гору и Немачку. Како кажу у Удружењу за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије све је воће интересовање за отварње дестилерија, али се углавном ради о људима који желе да ово раде као додатни посао, односно као хоби којим би да се баве на законом прописан начин. Усвајањем Закона о јаким алкохолним пићима знатно је поједностављена процедура регистрације произвођача, па се због те чињенице велики број оних који су претходно пекли ракију одлучио да региструје и послује на легалан начин.
Годишње се оснује око 100. нових дестилерија, али се одређен број и брише из регистра. Највећи број су мали произвођачи, али чињеница је да број расте, као и производња ракије у Србији. За производњу ракије неопходна су прилична улагања, како у воћњаке или куповину воћа, у постројење, машине и опрему, као и да се поврат уложених средстава може очекивати тек у након пет или шест година.
Може да се живи од призводње ракије у Србији, произвођачи остварују зараду, то није спорно, али ситуација би могла да буде и боља када не би имали нелојалну конкуренцију, кажу у Савезу произвођача ракије, наводећи да нема прецизних података колико је оних који своју ракију продају мимо легалних токова, на пијацама, преко интернета или на неки други начин. Ако се процењује да је таква производња готово два пута већа од оне регуларне, онда је јасно да има много ракије на црном тржишту.
Додатни проблем је лажно декларисање, односно на амбалажи пише да је ракија, а ради се о етил алкохолу коме се додаје вештачка арома и слично. И, уместо да се тако и продаје, он се заправо продаје као ракија, и ако то заправо није.
ДРЖАВА ДАЈЕ СУБВЕНЦИЈЕ
На пораст броја произвођача утицала је и одлука државе да субвенционише ову врсту производње, па се произвођачима нуде беспроватна средства у вредности од 60% планиране инвестиције, за изградњу објеката, његову адаптацију, доградњу или реконструкцију, за трошкове израде пројеката и техничке документације, као и за набавку опреме, уређаја или машина. Предузетници могу да аплицирају и за подстицаје намењене за улагања у производњу и прераду воћа од којег се прави ракија.
Цена домаће ракије варира од укуса, квалитета, године производње, али и јачине бренда који стоји уз њу, па се у продавницама или директно од произвођача може купити у распону од око 1.200,00 до више хиљада динара. Наравно, уколико се заиста ради о правој ракији, произведеној од воћа назначеног на флаши.
Л.П
