Проф. др. Драган Коковић

Views: 401
  1. БИОГРАФИЈА

 

Драган Коковић рођен је у Пријепољу (од мајке Милице и оца Драгише), 1. маја 1948. године, где је завршио основну школу и гимназију, а дипломирао је на студијама социологије у Београду, 1972. године. Докторску дисертацију под насловом „Начин живота и култура” одбранио је 2. октобра 1982. године на Универзитету у Београду.

Проф. др Драган Коковић је после дипломирања на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, радио као професор у Гимназији „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима, а 1974. године изабран је за асистента на Филозофском факултету у Новом Саду. Од тада, до пензионисања је био у сталном радном односу на поменутом факултету, где је за редовног професора на Одсеку за социологију Филозофског факултета у Новом Саду изабран 17. септембра 1992. године.

Посебан допринос пружио је развоју појединих савремених социолошких дисциплина: социологија културе, социологија образовања, социологија спорта и социологија слободног времена. Писац је првог уџбеника из Социологије образовања на просторима бивше Југославије.Такође је и аутор првог уџбеника из Социологије спорта у Србији.

Био је потпредседник Скупштине Универзитета у Новом Саду; председник Савета Филозофског факултет у Ново Саду; директор Института за филозофију и социологију филозофског факултета у Новом Саду; председник југословенског удужења за социологију спорта; председник социолошког друштва Србије; председнук Удружења социолога Војводине; председник Комисије Удружења универзитетских наставника и научника Војводине за доделу награда универзитетским професорима за животно дело; руководилац Центра за менџмент у спорту (АЦИМСИ) Универзитета у Новом Саду.

Члан је српске Академије образовања, стални је члан-сарадник Матице српске, а био је и члан Просветног савета Војводине и члан савета за област друштвених и хуманистичких наука Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој.

 

Ожењен је супругом Слободанком, и има двоје деце, Јелицу (ванредни професор на Филозофском факултету у Новом Саду)  и Ненада (дипломирани економиста), и троје унучади – Нађу (12), Огњена (8) и Андрију (2).

 

  1. НАСТАВНА АКТИВНОСТ

2.1. Рад у наставно-образовном процесу

Проф. Др Драган Коковић је држао наставу на свим нивоима студија Филозофског факултета у Новом Саду. Предавао је социологију образовања; социологију културе; социологију спорта, социологију комуникације и медија, феноменологију слободног времена, социјалну атропологију и др.

Осим предавања и на другим факултетима Универзитета у Новом Саду (Технолошки факултет, Медицински факултет, Факултет спорта и физичког васпитања, Академија уметности), држао је циклусе предавања на постдипломским студијама у Београду, Сарајеву, Нишу, Осијеку и у Бањој Луци. На ширем простору бивше СФРЈ, посебно се истичу његови радови из социологије образовања и социологије спорта, јер је ове, у свету непотпуно утемељене области социологије, код нас обрадио целовито и систематизовао у јасно исказане предмете, као специфичне у домену савремене друштвене науке. Због тога се убраја не само међу прве у овој области код нас, него и у представнике савремене социолошке мисли у домену социологије образовања и социологије спорта.

На Педагошком факултету у Осијеку је предавао кинезиолошку социологију (1985-1989), док је на Академији уметности у Новом Саду предавао социологију културе и уметности.

Осим менторстава на великом броју диплосмких и мастер радова студената на одсеку за социологију на Филозофском факултету у Новом Саду, био је ментор на преко 20 одбрањених докторских дисертација из области социологије образовања, социологије културе, социологије спорта, социологије масовних комуникација.

 

 2.2. Уџбеници, монографије и друге књиге

 

  1. Наука о друштву. (Са М. Наумовићем и М. Трипковићем), Нови Сад: Институт за филозофију и социологију
  2. Спорт без игре. Титоград: Универзитетска ријеч
  3. Мале верске заједнице у Војводини. (Са С. Флереом и Д. Пантићем), Нови Сад: Правни факултет, Институт друштвених наука
  4. Социологија. (Са М. Митровићем и М. Трипковићем), Научна књига, Београд, 1987; друго, допуњено и измењено издање: Београд: Култура, 1991
  5. Доба насиља и спорт. Нови Сад: Sport’s World, 1990
  6. Увод у социологију спортске рекреације. (Са С. Бјелицом), Београд: Стручна књига
  7. Заборављена култура. Нови Сад: Светови
  8. Социологија образовања. Нови Сад: Матица српска
  9. Огледи из социологије образовања. (Са М. Ненадићем), Сомбор: Учитељски факултет
  10. Социологија религије и образовања. Сомбор: Учитељски факултет
  11. Пукотине културе. Београд: Просвета
  12. Назирање уметности. Нови Сад: Футура публикације
  13. Социјална антропологија. Београд: Виша кошаркашка школа
  14. Култура и уметност. Нови Сад: Академија уметности
  15. Социјално-психолошки основи спорта. Београд: Виша кошаркашка школа
  16. Социологија културе. Нови Сад: Академија уметности
  17. Спорт и медији. Нови Сад: Факултет за услужни бизнис
  18. Социологија спорта. Београд: Спортска академија.
    2005. Пукотине културе. Нови Сад: Прометеј, друго измењено и допуњено издање.
    2006. Начин живота и слободно време. Тимс: Нови Сад.
    2007. Друштво и медијски изазови. Нови Сад: Филозофски факултет.
    2008. Феноменологија слободног времена. Тимс: Нови Сад.
  19. Социологија образовања. Бања Лука: НУБЛ.
    2008. Социјална антропологија са антропологијом образовања. Бања Лука: НУБЛ.
    2008. Наличје такмичења. Нови Сад: Прометеј.
    2009. Друштво и спорт. (Са Рајком Куљићем) Нови Сад: Олд Commerce.
    2009. Друштво и образовни капитал. Нови Сад: Mediterran Publishing.
    2010. Друштво, насиље и спорт. Нови Сад: Mediterran Publishing.

 

  1. НАУЧНО СТРУЧНА ДЕЛАТНОСТ

 

 Један је од утемељивача и предавача појединих области савремене социологије као што су: социологија образовања, социологија спорта, социологија културе и социологија слободног времена и то не само у Србији већ и на простору бивше СФР Југославије.

Библиографија др Драгана Коковића броји 30 монографија, око 200 научних радова, преко 30 поглавља у књигама и велики број радова саопштених на научним и стручним скуповима. Био је један од оснивача научног скупа „Сеоски дани Сретена Вукосављевића“ који обележава више од четврт века свог постојања и успешног деловања.

 3.1. Избор најзначајнијих радова

  1. Буџет времена као показатељ начина живота. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XVIII, бр. 2, стр. 779-791.
  2. Дијалектика радног и слободног времена. Градац, бр. 7, стр. 45-50.
  3. Слободно време и свестрани развитак личности. Преглед, бр. 10, стр. 1155-1167.
  4. Слободно време – креативни чин или трагање за изгубљеним идентитетом. Улазница, бр. 51-52, стр. 51-61.
  5. Неки аспекти односа друштвене и научно-техничке револуције. Поља, бр. 204, стр. 5-8.
  6. Актуелност културне потребе. Поља, бр. 208-209, стр. 15-16.
  7. Масовна култура у светлу социологије сазнања. Поља, бр. 214. стр. 18-19.
  8. Неки социолошки аспекти слободног времена. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 62, стр. 123-137.
  9. Научно-техничка револуција – циљ или средство за остваривање циљева. Преглед, бр. 6, стр. 745-761.
  10. Слободно време и слобода. Поља, бр. 222-223, стр. 31.
  11. Пледоајер за доколицу. Поља, бр. 226, стр. 38.
  12. „Квалитет живота“ – носталгија за прошлошћу или опомена пред будућношћу. Поља, бр. 230, стр. 25-28.
  13. Савремена критика несавремене идеологије. Поља, бр. 237, стр. 18.
  14. Породични буџет као показатељ нивоа и начина живота. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 66, стр. 131-141.
  15. Систематизација показатеља начина живота. Економика, бр. 5, стр. 58-61.
  16. Игра и њен однос према раду (неки социолошки аспекти дефиниције). Умјетност и дијете, бр. 69, стр. 32-37.
  17. Идеологија и истина. Поља, бр. 238, стр. 39.
  18. Животни стандард – стратегијска компонента начина живота. Економика, бр. 2, стр. 37-40.
  19. Стил живота и људско понашање. Поља, бр. 268, стр. 41-44.
  20. Свакодневни живот као предмет научног изучавања. Поља, бр. 270-271, стр. 368-371.
  21. Рад, култура и начин живота. Савременост, бр. 6, стр. 133-139.
  22. О телу, духу и генези спорта. Поља, бр. 278, стр. 169-170
  23. Култура као начин живота и културна револуција. Поља, бр. 282-283, стр. 320-322.
  24. О специфичностима сеоског и градског начина живота. Савременост, бр. 3-4, стр. 45-63.
  25. Социолошко-културолошки аспекти физичке културе. У – Л. Берковић и др. Друштвено теоријске основе физичке културе. Нови Сад: Факултет физичке културе, стр: 151-188.
  26. О распореду времена и ритуалу радова у делу Сретена Вукосављевића. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XI, стр. 19-28.
  27. Друштвена вредност књиге. Домети, бр. 44, стр. 83-87.
  28. Социологија спорта – развој и подручја проучавања. Гледишта, бр. 5-6, стр. 5-26.
  29. Вукова проучавања традиционалног сеоског начина живота. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XII, стр. 31-36.
  30. Друштвено-кутурне вредности – питања избора и стила живота. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 85, стр. 18-32.
  31. Квалитет живота и хуманизација људске свакодневнице. Екологија и криза, Нови Сад: Поља, стр. 59-68.
  32. Начин живота и скривени рад жене. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 86-87, стр. 89-97.
  33. Латентне функције спорта – социолошко становиште. Зборник радова Факултета физичке културе у Новом Саду, св. ИВ, стр.
  34. Питања развоја и показатеља начина живота. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 87, стр. 79-90.
  35. Друштвене вредности и вредновање књиге. Идеје, бр. 3-4, стр. 261-268.
  36. Културне димензије развоја – целовите или парцијалне промене. Опред‌јељења, бр. 4, стр. 75-86.
  37. Култура – начин или недостигнутост живота. Зборник Института за филозофију и социологију Филозофског факултета у Новом Саду, бр. 1, стр. 17-30.
  38. Пушење: питање догматизма, стила и квалитета живота. Зборник радова са југословенског симпозијума са међународним учешћем о штетности пушења, Нови Сад, стр. 54-57.
  39. Историјско и савремено у култури. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XIX, стр. 105-115.
  40. Социолошки аспекти спортске рекреације. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 88, стр.
  41. Теоријско-методолошки проблеми и правци истраживања социологије спорта. Зборник радова Факултета физичке културе у Новом Саду, св. В
  42. Социолошки аспекти животне средине и квалитета живота. Животна средина и рак, Нови Сад, стр. 19-26.
  43. Насиље у спорту – између експлозије животне снаге и лудила. Култура, бр. 88-90, стр. 41-55.
  44. Породица и школа – између сарадње и слома сагласности. Педагошка стварност, бр. 3-4, стр. 15-24.
  45. Рад, активности ван рада и слободно време. У – Божо Милошевић: Социологија рада, Београд: Култура, стр. 88-95.
  46. Рад и култура. У – Божо Милошевић: Социологија рада, Београд: Култура, стр. 95-103.
  47. Званична и незванична култура – неизвесност незваничне културе. Европа 1992, Београд: Меридијани, стр. 151-159.
  48. Слободно време и сеоски начин живота. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XIV, стр. 47-54.
  49. Сретен Вукосављевић о злу и насиљу. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XIV, стр. 37-47.
  50. За социологију спортске рекреације. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 91, стр. 88-101.
  51. Култура, уметност и игра – могућност синтезе. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XX, стр. 157-165.
  52. Феномен спортске игре – социолошко становиште. Зборник Факултета физичке културеу Новом Саду, бр. 16 , стр. 121-129.
  53. Културни обрасци у делу Сретена Вукосављевића. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XV, стр. 23-36.
  54. Схватање културе у делу Радомира Лукића. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 95, стр. 133-138.
  55. Нове технологије, масовне комуникације и образовање. Образовање и масовне комуникације, Београд, бр. 2, стр. 215-224.
  56. Култура менаџмента и маркетинга као бизнис-култура. Предузетништво и социологија, Нови Сад: Матица српска, стр. 163-166.
  57. Друштвена структура и култура. Зборник Института за филозофију и социологију Филозофског факултета у Новом Саду, бр. 2, стр. 47-58.
  58. Границе социолошке критике и уметничка стварност. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXI-XXII, стр. 92-99.
  59. Витешки образац у делу Сретена Вукосављевића. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XVI, стр. 19-25.
  60. Насиље као поништавање културе. Аргументи
  61. Доба спонзорства: од спорта до уметности. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 98, стр. 51-66.
  62. Постмодерна култура – плурализам или слом система вредности. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXIII, стр: 405-417.
  63. Спортска игра као образац друштвености. Физичка култура
  64. Маркетинг и спонзорство: од спорта до уметности. Социолошки преглед, бр. 1, стр: 37-52.
  65. Религија и култура толеранције. У – Богдан Ђуровић (ур.): Религија – црква – нација. Ниш: ЈУНИР, стр. 41-45.
  66. Модерни митови и култура. У – Томислав Бекић (ур.): Мит, Нови Сад: Филозофски факултет, стр. 125-136.
  67. Образовање – процес помирења између појединца и друштва. Васпитни рад у домовима ученика, Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине, стр. 40-44.
  68. Културни идентитет и интеркултурно образовање. Педагошка стварност, бр. 3-4, стр. 214-224.
  69. Зашто атеизам није решена загонетка религијског питања? У –Драгољуб Ђорђевић (прир.): Искушења атеизма, Ниш: Градина– ЈУНИР, стр. 173-178.
  70. Квалитет живота села. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXV, стр. 353-360.
  71. Наше наслеђе и утицај туђих културних образаца – становиште Тихомира Р. Ђорђевића. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 104-105, стр. 191-199.
  72. Проблематика слободног времена у домовима ученика. Васпитни рад и организација живота и рада у домовима ученика средњих школа, Београд: Министарство просвете Р Србије.
  73. Настава између традиције и транзиције.Иновације наставних планова и програма физичког васпитања деце и омладине, Нови Сад, стр. 39-44.
  74. Авантуризам као стил живота. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXVII, стр. 195-199.
  75. Култура толеранције. Школа за демократију, Ниш:
  76. Култура као чинилац транзиције и модернизације. Теме, бр. 1-2, стр. 47-64.
  77. Култúра, сзубкултúра, ellenkultúra. Symposion, tavasz-nyár, стр. 26-32.
  78. Насиље у медијима. Дефендологија, бр. 8-9, стр. 69-74.
  79. Културна индустрија и свет поп-арта. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXVIII, str. 319-326.
  80. Слободно време. Пројекат праћења остваривања програма васпитног рада у домовима ученика, Београд: Министарство просвете Републике Србије.
  81. Peculiarities of the Romanies’ Way of Life. Series Philosophy and Sociology, no. 8, str. 539-543
  82. Социо-културна обележја здравља. Здравље људи у Војводини, Нови Сад: Матица српска – Универзитет у Новом Саду, стр. 199-204.
  83. Процеси интеграције, регионализам и очување културног индентитета. Социолошки преглед, год. XXXVI, бр. 1-2, стр. 163-171.
  84. Насиље спортске публике. Дефендологија, год. ИВ, бр. 10, стр. 9-29.
  85. Култура, културни обрасци и језик. Искуства, бр. 11-12, стр. 187-200.
  86. Екологија – нови изазов за образовање. Еколошка свест и еколошко образовање деце и омладине, Шабац: Виша школа за образовање васпитача, стр. 17-22.
  87. Чиниоци неговања националног и културног идентитета у Војводини. Социолошки преглед, год. XXXVII, бр. 1-2, стр. 49-59.
  88. Култура села – између свакодневног живота и институционализације. Виђења, 3, стр. 99-114.
  89. Насиље као рентабилни производ. Дани, бр. 135, стр. 36-37.
  90. Скоројевић – недовршена фигура. Кровови, бр. 39-40, стр. 73-4.
  91. Врхунски спорт – социолошки аспекти. Савремени спорт, бр. 1-2, стр. 66-68.

3.1.2. Учесшће на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству

Проф. Драган Коковић је учествовао на многим научним скуповима националног и међународног значаја од којих се идвајају:

  • Социлошки аспекти животне средине и квалитета живота ( „Животна средина и рак“, симпозијум  са међународним учешћем, Нови сад, 1990. )
  • Званична и незванична култура – неизвесност незваничне културе („Култура и Европа“, симпозијум са међународним учешћем, Прохор Пчињски 1991. )
  • Религијска и религиозна култура („Религија и образовање“, Научни скуп са међународним учешћем Подгорица 1995.)
  • Спортка игра као образац друштвености(„Феномен спортске игре“ симпозијум са међународним учешћем. Београд 1995. )
  • Начин живота, спорт и здравље („Спорт и здравље, симпозијум са међународним учећем, Јахорина 1997. )
  • Процес интеграције, регионализам и очувања културног идентитета. (Социлогија и проблеми регионализације, симпозијум са међународним учешћем, Нови Сад 2002.)
  • Нарцизам и спорт (Први конгрес педагога физичке кулуре, конгрес са међународним учешћем, Врњачка бања 2004. Год)

3.2. Научно истраживачкли пројекти

 

Проф. Др Драган Коковић био је учесник и носилаца многих научно истраживачких пројеката од којих издвајамо:

  • Социолошко проучавање насеља и становништва Војводине
  • Структура и развој Југословенског друштва
  • Промене друштвених структура и образаца културе
  • Југословенско друштво у транзицији: подстицаји, отпори и ризици (носилац пројекта)
  • Социолошки аспекти мултикултуралности и регионализације и њихов утицај на развој Ап Војводине и Републике Србије

 

Сви ови пројекти били су финансирани од стране Републичког министарства за Науку и технологију Републике Србије.

Био је носилац пројекта Друштвено окружење и насиље у спорту које је финансирало Савезно министарство за спорт као и пројекта „Жене у спорту“ које је финансирало Републичко министарство за спорт и омладину и Спортска акдемија из Београда

Учествовао је и у пројекту „Истраживање параметара и критеријума за дефинисање урбане мреже у Војводини“ (Завод за урбанизам у Новом Саду), „Васпитни рад и организација рада у Домовима ученика срдњих школа“(Министарство просвете републике Србије).

Професор Коковић је био и оцењивач експерт за научне пројекте на нивоу АП Војводине (1984.-1985.) каои знаучне порјекте из области душтвених наука на нивоу Републике Србије (1985.-1986)

 

  1. ШИРА СТРУЧНА И ДРУШТВЕНА АКТИВНОСТ

 

 

Проф.др Драган Коковић је био председник Југословенског удружења за социологију спорта 1984-1986, члан уредништва у стручном часопису Социолошки преглед од 1994-1996, потпредседник – 1998-2000. и председник – 2002-2004. Социолошког друштва Србије, председник удружења социолога Војводине, члан Уређивачког одбора у часопису Фацта Университатис из Ниша, 2002-2008., као и дугогодишњи члан уредништва у часопису „Поља“ 1978.-1985.

Поред тога био је и члан уређивачког савета и члан Савета стручног часописа Социологија. Члан је ЈУНИР-а(Југословенског удружење за научно истраживање религије) и низа научних и стручних савета.

            Професор Коковић је  био учесник на преко 200 телевизијских и радијских емисија. Нарочито су запажена његова гостовања која су се односила на област спорта, културе и образовања.

 

  1. ЗНАЧАЈНА ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ

 

Добитник је награде за социолошки део идејног урбанистичког решења насеља у Сремској Каменици Мишелук, 1981. године.

Прилози о њему објављени су у ранијим издањима «Ко је ко у Србији», као и у енцикопедији «Водећи, живи ствараоци у Војводини» из области науке.

Добитник је престижног признања „Мајска награда“ спортког савеза Србије,  за изузетне резултате и достигнућа на развоју физичке културе и спорта у Републици Србији 2013. године , као и награду поводом деведесет година Радио Београда за изузетан и креативни допринос квалитету емисија.

Члан је српске Академије образовања од 2010. године, и стални је члан-сарадник Матице српске.

 

  1. ХОБИ

 

Ужива у сакупљању и читању књига из најразличитијих области,  и гаји велику љубав према спорту, уметности и „заборављеној“ култури. Често посећује спортске приредбе, на којима осим  посматрања самог догађаја прати  понашање спортске публике која је иначе домен његовог проучавања.
Ужива у дугим шетњама, које су за њега постале својеврсни стил живота. Омиљене изреке: “Није живот што је пољем проћи”, “Књига је најбољи пријатељ под условом да Вам то није једини пријатељ”.

 

 

 

 

 

JP789 Slot menawarkan akses login dan alternatif, serta pengalaman slot online premium dengan RTP tinggi melalui JP789 Nexus.

jp789