Беседа проте Велише Поповића на Божић 1933. године у Скадру!
Пише: Дејан Бешовић
(Бесједа проте Велише Поповића, намесника Скадарског и Врачког, у Цркви Светог Николе у Скадру за Божић 1933. године)
Христос се роди
Неизрециви, неспознатљиви, незлобиви, невидљиви, несхватљиви Бог Сведржитељ, друго лице Свете Тројице, постао је човек у лицу Богочовека Исуса Христа. Највећа је ово тајна свих тајни.
Када је наступила пуноћа времена, ради нас људи и ради нашега спасења сиђе Он са небеса на земљу. Прихвата Син Божији природу људску да би палог човека поново сјединио са Богом. Куда уђе Христос у овај свијет? Уђе кроз врата Рајска кроз утробу Оне која га на људима несхватљиви начин зачиње, носи и рађа и никада не губи дјевственост. Зачела је Христа и остала Дјевица. Носила је Христа и остала Дјевица. Родила је Христа и остала Дјевица.
Само су малобројни људи препознали и поздравили младенца који се родио. Не мнозина него мањина. И више од тога, за Њега чак не бјеше места у домовима људским.
И када пастири, који чуше појање анђеоско, дођоше да виде Онога, Кoга је небо славило, они нађоше ђетиште младо ђе лежи у сточним јаслама, баш онако како је то много раније прорекао пророк Авакум: „Господе чух ријеч Твоју и уплаших се, између двије животиње познаћу Те“. Међу животињама је лежао Цар Небески, који дође да спасава свијет, јер су га људи потпуно напуштили. И како што је гоњен био младенац што га у Витлејему роди Пренепорочна Дјевица, тако је била прогоњена и данас се гони Његова непорочна Невјеста – Света Црква.
Борба, која је почела у Витлејему, између Онога Који је на земљу донио небески мир и земних сила зла које одржавају таму овога века, води се непрекидно и све је јача. Она се одвија у читавом свету, на сваком месту и тако ће бити до страшнога суда.
Она дели човечанство, она раздваја људе који су били међусобно блиски, она се одвија унутар сваког човјека, све док у њему коначно не побеједи добро или зло. Данас се нарочито осећа ово раздељење које је најавио Онај у чију славу анђели са пастирима данас поју – „слава на висини Богу и на земљи мир; међу људима добра воља.“
Мач, који на земљи донесе Младенац и не било каквав Младенац него Богомладенац што лежаше у јаслама раставља и дијели оца и сина, мајку и ћер, свекрву и снаху. И ваистину, се испуњавају ријечи „непријатељи човеку постаће домаћи његови“. Погледајмо како западни народи славе Рождество Христа Спаситеља, они заправо више и немају прославу Божића сем у малим изузецима. Човјечанство је поново постало тијело, њега је поново обузело мудровање земаљско, једни се потпуно предају задовољавању тијела и другим пороцима, а други бивају прелешћени разним лажним учењима. Малобројни су они који у Истини траже Царство Божије, које је људима припремељено прије стварања свијета.
Како сада, тако и онда, због свега тога Цару небескоме, не бијаше мјеста у домовима људским, него Га прихватише животиње бесловесне, које осташе верне својој природи.
Као што је тада оваплоћени Сведржитељ, благоизволио да лежи у јаслама тако Га данас гледамо овдје пред нама у овој малој цркви ,малој али историјској за наше Србе у Скадру, сакривеној иза многобројних брда и планина од погледа овога свијета, на часној Трапези, не од злата и мермера, него једноставној скромној, баш као и оне витлејемске јасле.
Дакле, не у вељелепним базиликама, небопарајућим катедралама, саборним храмовима, стародревним задужбинама и црквама украшеним многоцјеним умјетничким благом, златом и богатством, које држе у својој власти одступници од Светог предања и вере православне, били они са Запада или Истока, јер Бог не пребива тамо ђе није Истина или ђе је истина помешана са лажју. Православни хришћани – у овом случају ми Срби, не смијемо пасти под утицај овога света и његових нових вредности и нових празника, нових мерила старих вредности. Ми се са страхом Божијим кроз пост припремамо да кроз свету Литургију и причешће св. Тајнама прославимо Рођење Сина Божијега.
А ко не једе Тијело овог предвјечног Младенца – Сина Божијег и не пије Његове Крви, неће имати живота у себи-зборе нам како Свети Јеванђелисти и Апостоли тако и сви Свети рода нашега. Нећу Вам дужити са причом јер сва прича без дела, браћо моја и сестре је клепећање сломљеним звоном. На крају послушајмо поучне ријечи св. Игњатија Богоносца, ријечи нарочито актуелне у ово предантихристово вријеме свеодпадништва и прогона наше Цркве: „Последња су времена зато се устидимо, убојмо се дуготрпељивости Божије, да нам не буде на осуду, или се уплашимо гњева будућег, или садашњу благодат заволимо, једно од то двоје; само да се Христу Исусу нађемо да истински живимо, и да се благодаћу заједно окупљамо у име Христово у једној вјери и у Исусу Христу, да сви неподијељеном мишљу славимо Пресвету Тројицу “ Да слушамо браћо и сестре епископа нашега Виктора који је прогнан са своје катедре у Скадру у Високе Дечане и презвитере, ломећи један хљеб, који је лијек бесмртности, предохрана да нећемо умријети, него свагда живјети у Исусу Христу. Старајмо се да се чешће састајемо на Литургију Божију и на славу, јер кад се често окупљамо на служење Литургије, силе сатанине се тиме уништавају и његова се погубност разара једнодушношћу и јединосушношћу ваше вере.
Чувши поучне ријечи нашег св Игњатија Богоносца као и ријечи Владике Виктора ослободимо се сваке земне таштине, нека нам мисли крену ка пећини Витлејемској и душа ће наша осјетити надземаљску радост, а уста ће са анђелима запојати: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља.“ -Христос се роди добри моји Врачани, Христос се роди светосавско цвијеће моје, Христос се роди ђецо јуначког Скадра, Христос се роди добри људи и жене царског града.
Христос се роди и нас у дане ове походи у пуноћи својој.
(приредио Дејан Бешовић)
