Дејан Бешовић: Наил Драга улцињски Ругова!

На страницама локалног портала Улцињ онлајн самозвани улцињски интелектуалац Наил Драга не бирајући епитете осуо је паљбу по Србији, Србима у  Црној Гори и региону. -То су злочинци, – Срби малтретирају и убијају редом све Албанце. Запад се сада окреће на страну крвожедних Срба и тако даље и томе слично. Наил Драга тако сипа своју Србомрзачку отров према свему што је Српско што није први ни последњи пут. Но пођимо редом:

Први послератни организовани устанак Шиптара догодио се пре избијања антибирократских студентских демонстрација у Приштини 1968 .године у Улцињу 3. августа 1968. године. Тадашње власти СР Црне Горе убјеђивале су Савезно руководство да су “то спонтани акти на све чешће омаловажавање Албанске мањине и Црној Гори и све учесталијег буђења Велико- српског национализма у Бару и Улцињу ” рекао је Вељко Милатовић у реферату ЦК СКЈ.

До­но­ше­њем уста­ва 1974. го­ди­не Ср­би­ја се про­сто раз­би­ја и њен су­ве­ре­ни­тет се пре­но­си на по­кра­ји­не ко­је су има­ле све еле­менте др­жав­но­сти. Та­кве поли­тич­ке окол­о­сти, по­го­ду­ју шћип­тар­ском се­па­ра­ти­стич­ко-те­ро­ри­стич­ком по­кре­ту за от­по­чи­ња­ње опе­ра­ци­она­ли­за­ци­је иде­је о ве­ли­кој Ал­бани­ји. При­пре­ме за ма­сов­не те­ро­ристич­ке ак­тив­но­сти спро­во­де се у ино­стран­ству уз кон­спи­ра­тив­ну са­рад­њу са ба­зом на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји и дијелу Малесије. Јав­но ин­тен­зи­ви­ра­ње наси­ља про­тив Србије и Српског народа у целини по­чи­ње 1981. го­ди­не и тра­је све до ње­ног разби­ја­ња. Овај пе­ри­од ка­рак­те­ри­ше по­ја­ча­на ак­тив­ност уну­тра­шњег те­ро­ри­зма на те­ри­то­ри­ји СФРЈ. При­мје­њу­ју се све ме­то­де пси­хо­лошко-про­па­ганд­них активно­сти у пред­ве­чер­је уну­тра­шњег и ме­ђуна­род­ног те­ро­ри­зма на овим про­сто­ри­ма. Прав­на кла­си­фи­ка­ци­ја и по­ли­тич­ка ква­ли­фи­ка­ци­ја по­јав­них об­ли­ка те­ро­ри­зма, у то вријеме од­вра­ћа­ју јав­ност од су­шти­не про­бле­ма, за­мје­њу­ју­ћи га ра­зним еуфе­ми­зми­ма, као што су тер­ми­ни ире­ден­ти­зам, кон­тра­ре­во­лу­ци­ја, на­ци­о­на­ли­стич­ко-се­па­ра­ти­стич­ко де­ло­ва­ње, а пот­пу­но се гу­би из ви­да да је на Ко­сме­ту у то­ку еска­ла­ци­ја унутра­шњег те­ро­ри­зма.

Уну­тра­шње те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је има­ле су зна­чај­ну мо­рал­ну и ма­те­ри­јал­ну по­др­шку те­ро­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја из ино­сранства. У овом пе­ри­о­ду, по­себ­но 1981. го­ди­не, ши­ром свије­та ор­га­ни­зу­ју се ан­ти­српске де­мон­стра­ци­је, на­ро­чи­то у Франк­фур­ту, Па­ри­зу, Ва­шинг­то­ну, Бри­се­лу,Минхену ,Њујорку …

На Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји се иле­гал­но на­о­ру­жа­ва шћип­тар­ско станов­ни­штво, а те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је уз пре­ћут­но одо­бра­ва­ње вла­сти на КиМ вр­ше ма­сов­ни про­гон Ср­ба са њи­хових ве­ков­них ог­њи­шта. Битно је напоменути да се такве активности спроводе не само на Косову и Метохији већ и у Враки, Скадру, Бушату и Љешу, који су стицајем несрећних околности припале Албанији.

Про­цес иле­гал­ног ор­га­ни­зо­ва­ња те­ро­ри­стич­ких гру­па у овом пе­ри­о­ду про­ши­рен је и на ЈНА. Број те­ро­ри­стич­ких ака­та ал­банског се­па­ра­ти­стич­ко-те­ро­ри­стич­ког по­кре­та пре­ма при­пад­ни­ци­ма ЈНА у пе­ри­о­ду од 1981. до 1988. го­ди­не ве­ћи је за 42 пу­та у од­но­су на прет­ход­ни осмо­го­ди­шњи пе­ри­од. У вре­ме­ну од 1981. до 1988. го­ди­не у ЈНА је от­кри­ве­на 541 иле­гал­на гру­па са 1935 при­пад­ни­ка ЈНА ал­бан­ске на­ци­о­нал­но­сти ко­ји су се спре­ма­ли за нај­те­же об­лике на­си­ља про­тив Србије, Црне Горе и Српског народа у целини .

Пр­ве иле­гал­не гру­пе и ор­га­ни­зо­ва­не ак­тив­но­сти про­тив др­жаве, ко­је су пред­у­зи­ма­ли шћип­тар­ски и хр­ват­ски се­це­си­о­ни­сти у ОС СФРЈ от­кри­ве­не су по­чет­ком 1981. го­ди­не. Са­мо то­ком 1981. го­дине, због де­ло­ва­ња ал­бан­ског се­па­ра­ти­стич­ко-те­ро­ри­стич­ког по­крета, кри­вич­но је од­го­ва­ра­ло 400 Шћип­та­ра. У пе­ри­о­ду од 1981. до 1986. го­ди­не због де­ло­ва­ња у окви­ру те­ро­ри­стич­ких гру­па под­не­тесу 1134 кри­вич­не при­ја­ве про­тив ли­ца шип­тар­ске на­ци­о­нал­но­сти, а осу­ђе­но је 1042 ли­ца. Про­тив 5647 Шип­та­ра под­не­те су пре­кр­шајне при­ја­ве, а 3645 ли­ца је упо­зо­ре­но због са­рад­ње са при­пад­ни­цима се­па­ра­ти­стич­ко-те­ро­ри­стич­ког по­кре­та. По­ли­тич­ки ин­док­три­ни­ра­ни при­пад­ни­ци ал­бан­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не од­ла­зи­ли су на од­слу­же­ње вој­ног ро­ка у ЈНА са по­себ­ним за­да­ци­ма. Ме­ђу та­квим зло­чин­ци­ма био је и вој­ник Ал­ба­нац Азиз Кељ­мен­ди из оп­шти­не При­зрен, ко­ји је у гар­ни­зо­ну Па­ра­ћин 3. 9. 1987. го­ди­не убио ра­фа­ли­ма из ауто­мат­ског оруж­ја 4 вој­ни­ка, на спа­ва­њу, а пе­то­ри­цу те­шко ра­нио. Ор­га­ни вој­не без­бјед­но­сти су у дру­гој по­ло­ви­ни осам­де­се­тих го­ди­на из­ве­ли ве­ћи број опе­ра­ци­ја, ко­је су спре­чи­ле опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­ју шћип­тарских те­ро­ри­стич­ких за­ми­сли и пла­но­ва. Ове опе­ра­ци­је вој­на без­бед­ност је спро­во­ди­ла под ши­фром “Зла­тар”.

У исто вријеме у Малесији -источни део Црне Горе после почетка великих демонстрација у Приштини марта 1981 .г истакнути Малесорски првак Дода Љуцовић као знак подршке Велико-албанској држави изашао је на терасу локалне месне заеднице и са четри  метка најавио Трећи малесорски устанак. Тадашња крајње Анти-Српска власт на челу са про-шиптарским и про-америчким шефовима Службе државне безбедности Момчилом Пејановићем и Владимиром Кековићем, за то је оптужила Србе и великосрпску хегемонистичку политику и наравно званични Београд. Вредно је напоменути да је мајор Војно- обавештајне службе Данило Пурлија, тада формацијски под командом генрал-пуковника Ђорђа Даковића, ухапсио поменутог Доду Љуцовића а његове црногорске налогдавце из Подгоричке службе државне безбедности привео у касарни Маслине-Подгорица. На мајора Пурлију је Фрањо, Дода Ујкић и Маљота Ујкић су организовали атентат 21. маја 1982. али безуспешно. Много касније у књизи” Славни Српски официри и обавештајци ”Генерал-пуковник Бранко Крга начелник војно-обавештајне службе СРЈ и Србије записао је: Генерал Даковић и Мајор Пурлија били су и остали пример Српских војника, патриота и родољуба. Ко зна ко би све завршио у Анти-Српском хашком казамату, да мајор Пурлија, попут свог великог претходника-узора из Првог светског рата мајора Гавриловића није изабрао тежи и трновитији пут ”? закључује Генерал Крга.

Ана­ли­зом исто­риј­ских до­ку­ме­на­та о про­те­ри­ва­њу Ср­ба са Косо­ва и Ме­то­хи­је у по­след­ња три ве­ка (1690-2023 ) мо­же се за­кљу­чити да је из не­ка­да­шње Ста­ре Ср­би­је (да­на­шње Ко­со­во и Ме­то­хи­ја), на­сил­но про­те­ра­но око 1,150.000 Ср­ба, да их је око 280.000 по­бије­но и 200-250.000 ар­ба­ни­зо­ва­но, од­но­сно пре­ве­де­но на му­сли­манску ве­ру-исламизовано.  Осим то­га, ве­о­ма је бит­но под­се­ти­ти читалачку а надасве на­уч­ну јав­ност да су Шип­та­ри, нов­цем до­би­ве­ним од гра­ђа­на Ср­би­је де­це­ни­ја­ма из­два­ја­ним за при­вред­ни пре­пород Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, уства­ри, ку­по­ва­ли ку­ће и имо­ви­ну од Ср­ба под при­ти­ском. Под­се­ћа­ња ра­ди, народ Ср­би­је де­цени­ја­ма је из­два­ја­о фи­нан­сиј­ску и струч­ну помоћ ка­ко би се на­док­на­дио за­о­ста­так у раз­во­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је.

При­ме­ра ра­ди, у сред­њо­роч­ном пе­ри­о­ду из­ме­ђу 1966. и 1989.го­ди­не, од 20.309,000.000 ди­на­ра ин­ве­сти­ци­ја у Ју­го­сла­ви­ји на Косо­ву и Ме­то­хи­ји је утро­ше­на јед­на че­твр­ти­на или 5.134,000.000 ди­на­ра што одговара данашњим 1.1 милијарду евра . У на­ред­ном сред­њо­роч­ном пе­ри­о­ду од 1971 до 1980. год. на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји је утро­ше­но 54.475,000.000 ди­на­ра од укупних 133.951,000.000 ди­на­ра ин­ве­сти­ци­ја из­дво­је­них за ула­га­ња на ни­воу СФРЈ. Од 1980 до 1985. го­ди­не на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји је утроше­но 37% укуп­ног фон­да Српских ин­ве­сти­ци­ја и фондова, а у раз­добљу од 1985. до 1990. го­ди­не тај про­це­нат је из­но­сио 43%. Са­мо од зај­ма ко­ји је Свет­ска бан­ка да­ла СФРЈ, за раз­вој Ко­сме­та та­да­шња др­жа­ва је из­дво­ји­ла 24% или 2.4 милијарде $, а 1981. за­слу­гом срп­ске и ју­го­сло­вен­ске вла­де од Ме­ђу­на­род­не бан­ке до­би­јен је по­се­бан за­јам за раз­вој Ко­со­ва и Ме­то­хи­је у вред­но­сти од 1.13 милијарди $ у вре­мен­ском раз­до­бљу од пу­них де­сет го­ди­на сва­ки за­по­сле­ни у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји из­два­јао је 7% од свог лич­ног до­хот­ка за развој Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, што је по та­да­шњем кур­су из­но­си­ло око 7 милиона америчких долара днев­но или око 8.65 милијарди америчких долара за де­се­то­го­ди­шњи пе­риод. Такође Србија је за развој неразвијених делова Црне Горе гдје су свакако сврстани Улцињ и Бар у периоду од катастрофалног земљотреса на црногорском приморју 15.априла 1979 до 19. марта 2006 издвојила 9.6  милијарди амреричких долара .

Иако су Шћип­та­ри то­ком се­дам­де­се­тих го­ди­на до­би­ли сво­ју Ака­де­ми­ју на­у­ка, а пре то­га два по­зо­ри­шта, на­уч­не ин­сти­ту­ци­је, библи­о­те­ку Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, кул­тур­не цен­тре, они ни­су ни нај­мање це­ни­ли то­ли­ке на­по­ре срп­ских вла­сти, већ су те и мно­ге дру­ге погод­но­сти ко­је су им би­ле на рас­по­ла­га­њу ис­ко­ри­сти­ли за остваи­ва­ње сво­јих се­па­ра­тичко – сецесиони­стич­ких ци­ље­ва.

По­чет­ком 1990. го­ди­не Ко­со­ву и Ме­то­хи­ја су има­ле 22 на­уч­неор­га­ни­за­ци­је и је­ди­ни­це, са ви­ше од 11.200 за­по­сле­них, ме­ђу ко­јима 413 док­то­ра и 2160 ма­ги­ста­ра на­у­ка пре­те­жно Шип­та­ра, а прије Дру­гог свет­ског ра­та ни­је­дан Шип­тар са Ко­сме­та ни­је имао на­уч­но зва­ње. Са­мо 1988. го­ди­не на Ко­сме­ту је об­ја­вље­но 113 на­уч­них је-ди­ни­ца, да­ле­ко ви­ше на ал­бан­ском је­зи­ку. Ал­бан­ским је­зи­ком  ТВ При­шти­на об­у­хва­та 90 % сво­га вре­ме­на, а по­чет­ком 1990. го-ди­не на Ко­сме­ту је би­ло 2.120.000  ТВ при­јем­ни­ка, а са­мо из­да­вач­ка ку­ћа “Ри­лин­ди­ја“ из­да­ла је 989 на­сло­ва на ал­бан­ском је­зи­ку. У то вре­ме на Ко­сме­ту је би­ло 46.500 на­став­ни­ка за на­ста­ву на ал­банском је­зи­ку, а то је ви­ше не­го што је 1941. го­ди­не би­ло уче­ни­ка из ре­до­ва те на­род­но­сти, за­тим 54.000 сред­њо­школ­ских на­став­ни­ка, што зна­чи два пута ви­ше у поређењу на 1948. го­ди­ну него што би­ло основно и средњешколалаца .

У  Црној Гори Шћиптари су добили 13-ти  дугорелејни канал на Плавници, пругу Скадар -Подгорица, дневник и вијести на албанском језику на РТВ ЦГ, штампане књиге на албанском ,двојезичне натписе у срединама гдје живе као и школе на албанским језику.

На­кон до­при­но­са раз­би­ја­њу СФРЈ шћип­тар­ски те­ро­ри­сти су најве­ћи до тад ин­тен­зи­тет насиља усмје­ри­ли и про­тив но­во на­ста­ле др­жа­ве СРЈ-СЦГ, по­себ­но про­тив Српског ста­нов­ни­штва на Косо­ву и Ме­то­хи­ји,Црној Гори и Македонији. За сво­је тзв. му­че­нич­ко пред­ста­вља­ње ве­ли­ким си­ла­ма ан­га­жо­ва­ли су нај­по­зна­ти­је ло­би­стич­ке аген­ци­је у све­ту (Ру­дер Фин, Хил, Едел­ман…). Оције­ни­ли су да је дошло  врије­ме да об­на­ро­дују од­лу­ке тре­ће при­зрен­ске ли­ге формиране у Њујорку под “благословом “ватиканског прелата из црногорске Малесије Свештеника Пренк Цамаја и да се у јав­но­сти пред­ста­ве те­рори­стич­ке ску­пи­не у са­ста­ву АНА-е: “ОВК”; “ОНА”; “ОВПМБ”…чи­је су ак­тив­но­сти са­др­жа­не у де­фи­ни­ци­ји те­ро­ри­зма ко­ја гла­си: “Те­ро­ри­зам је ор­га­ни­зо­ва­на при­мје­на на­си­ља (или пријет­ња на­сиљем) од стра­не по­ли­тич­ких мо­ти­ви­са­них из­вр­ши­ла­ца (по­је­ди­на­ца или гру­па) ко­ји су од­луч­ни да кроз страх, зеб­њу, де­фе­ти­зам и па­нику на­ме­ћу сво­ју во­љу ор­га­ни­ма вла­сти и гра­ђа­ни­ма.”

Опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­ја од­лу­ка III При­зрен­ске ли­ге после „спонтаних устанака у Улцињу ,Приштини ,Призрену ,Гостивару и Скопљу  на­шла се у за­вр­шној фа­зи у пр­вој по­ло­ви­ни 1990. го­ди­не, ка­да је и зва­нич­но фор­ми­ра­на “Осло­бо­ди­лач­ка вој­ске Ко­со­ва”. По­сто­је раз­ли­чи­та мишље­ња о мје­сту ста­ра­ња тзв. ОВК, а нај­ве­ро­ват­ни­је је да је то би­ла Швај­цар­ска. Тер­мин “Осло­бо­ди­лач­ка вој­ска Ко­со­ва” пр­ви пут се ја­вио по­чет­ком 90-тих го­ди­на. По­ли­тич­ка ру­ко­вод­ства свих ути­цајних шип­тар­ских пар­ти­ја на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји по­чет­ком 90-тих го­ди­на де­фи­ни­са­ли су за­јед­нич­ке ци­ље­ве де­ло­ва­ња, фор­ми­ра­ју­ћи “На­ци­о­нал­ни фронт за осло­бо­ђе­ње Ко­со­ва”. На­ве­де­на ор­га­ни­за­ција под будним оком америчке CIA-е је у свом про­гра­му има­ла два прав­ца де­ло­ва­ња. Пр­ви, да се поли­тич­ки сред­стви­ма ре­ша­ва про­блем Албанаца  Ко­со­ва, Метохије, Македоније и Црне Горд, и дру­ги, фор­ми­ра­ње“ОВК” ко­ја би ору­жа­ним пу­тем обез­бе­ди­ла ства­ра­ње “Ре­пу­бли­ке Ко­со­во” и не само Косова већ уједињење Албанских етничких територија од Улциња до Куманова . У ши­рој јав­но­сти тзв. ОВК се пр­ви пут огла­си­ла у фе­бруа­ру 1996. го­ди­не, ка­да је пре­у­зе­ла од­го­вор­ност за из­во­ђе­ње те­рори­стич­ких ак­ци­ја на објек­те на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји у ко­ји­ма су били смје­ште­ни Ср­би прог­на­ни из Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске. При­пад­ни­ци “ОВК” на­о­ру­жа­ни у уни­фор­мама са ам­бле­мима  “ОВК” по­ка­за­ли су се јав­но пр­ви пут 29. но­вем­бра 1997. го­ди­не у се­лу Ла­у­ша на са­хра­ни уби­је­ног те­ро­ри­сте Ха­ши­та Ге­ци­ја, а у ино­стран­ству 10. де­цем­бра 1997. го­ди­не у Бо­ну, ка­да је про­мо­тор био те­ро­ри­ста Џа­фер Шатри. Овај пе­ри­од ка­рак­те­ри­ше ма­ло за­тиш­је, тј. кон­спи­ра­тив­ни рад те­ро­ри­стич­ких во­ђа, ко­ји су об­у­ста­ви­ли ма­сов­ни­је те­ро­ри­стичке на­па­де. Ни­су от­по­чи­ња­ли ма­сов­не ак­ци­је јер ни­су би­ли спрем­ни за су­ко­бе са Српском вој­ском и по­ли­ци­јом, а стал­но су др­жа­ли ви­со­ку тензи­ју, по­вре­ме­ним те­ро­ри­стич­ким ак­ци­ја­ма.

Прочитајте још:  Милановићев салто „од отетог Косова до – сви ће га признати“

Про­те­ри­ва­ње Ср­ба са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је на­ста­вља се у кон­ти­ну­и­те­ту. Ор­га­ни др­жав­не зашти­те ова­кво по­на­ша­ње Шип­тар­ског се­па­ра­ти­стич­ко-те­ро­ри­стичког по­кре­та ни­су озбиљ­но схва­та­ли, вје­ро­ват­но су би­ли за­сле­пље­ни ла­жним иде­о­ло­шким уве­ре­њем о је­дин­ству и сна­зи СКЈ, а до­га­ђа­ји који су уследили су то све де­ман­то­ва­ли и по­ка­за­ли да је та­да­шњи си­стем ор­га­ни­зо­вања дру­штва не­по­у­здан и пре­ва­зи­ђен. Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих по­сло­ва Ср­би­је и Војнообавештајна служба су је­ди­но би­ли укљу­че­ни у бор­бу са те­ро­ри­стичким гру­па­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је су сва­ког да­на по­ве­ћа­ле сво­јеброј­но ста­ње. Ефи­ка­сном ак­ци­јом МУП Ср­би­је је још 1993. го­ди­не оне­мо­гу­ћио ства­ра­ње па­ра­лел­них вој­них ин­сти­ту­ци­ја по­пут “Ге­нерал­штаб”, “Ми­ни­стар­ство од­бра­не”. Та­да су по­сто­ја­ли пла­но­ви о ства­ра­њу ору­жа­не си­ле Ко­со­ва и Ме­то­хи­је ја­чи­не од око 40.000 члано­ва. Ме­ђу­тим за че­ти­ри го­ди­не те­ро­ри­сти су уз по­моћ Ал­ба­ни­је ус­пе­ли да оспо­со­бе не­ко­ли­ко хи­ља­да те­ро­ри­ста. Цен­тар за при­хват би­ли су Ти­ра­на и Скадар , а ода­тле сви су рас­по­ре­ђи­ва­ни у ло­го­ре за обу­ку, првен­стве­но на се­ве­ру Ал­ба­ни­је, по­себ­но у Тро­по­ју и Бар­јам Цу­ри а дио њих распоређен је у отетим Српским кућама у Враки у десетак до 1991.г. етнички Српских села .

У пр­вој ета­пи об­у­че­но је око 2000 те­ро­ри­ста ко­ји су на бр­зу ру­ку пре­ба­че­ни тај­ним ка­на­ли­ма пре­ко не­при­сту­пач­них пре­де­ла на Косо­во и Ме­то­хи­ју. Је­згро тзв. ОВК чи­ни­ли су бив­ши при­пад­ни­ци ЈНА, а за­тим и ве­ли­ки број ал­бан­ских еми­гра­на­та из САД, Не­мачке ке, Швај­цар­ске, Ита­ли­је, Сло­ве­ни­је, Хр­ват­ске, Ислам­ских зе­ма­ља са нагласком на Иран .

Шип­тар­ски ло­би­сти су осно­ва­ли фон­да­ци­ју “Отаџ­би­на зо­ве” са екс­по­зи­ту­ра­ма у Аустри­ји, Нор­ве­шкој, Дан­ској, Ка­на­ди, Фран­цуској, Швед­ској, Швај­цар­ској, Ита­ли­ји, Бел­ги­ји, Хо­лан­ди­ји, САД-у и Ње­мач­кој, ко­ја је са­ку­пи­ла огром­на нов­ча­на сред­ства за фи­нан­сира­ње те­ро­ри­стич­ке “ОВК”. Вла­де тих зе­ма­ља су би­ле оба­ве­зне по тзв. Међународном праву да спре­че све ак­ци­је и ак­тив­но­сти ко­је слу­же за по­ма­га­ње и фи­нан­сира­ње те­ро­ри­ста и њи­хо­вих ак­тив­но­сти.

Не­мач­ки по­ли­ти­ко­лог и спе­ци­ја­ли­ста за тај­не опе­ра­ци­је оба­вештај­них слу­жби Ерих Шмит-Ен­бон, це­ни да је Не­мач­ка од­и­гра­ла ужа­сну уло­гу у иза­зи­ва­њу кри­зе на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, Македонији и  Црној Гори .

Истовремено у источном дијелу Црне Горе припремао се удар на Српски народ. Почетком 21. вијека Улцињ , Тузи , Плав, Гусиње , Рожаје постали су сабирни центри за све оно што се зове Албански екстремизам.  Док је Србима и представницима Срба, после фамозног референдума 21.маја 2006. г. који чине близу 40% популације Црне Горе ускраћено свако право а Албанци су добили таква права да су се томе противили и поједини парламентарци ЕУ .

Албанци су мимо важећег Устава СРЈ и Црне Горе уз здушну помоћ Западних ментора уклонили готово све што је подсећало на Српство у поменутим општинама. Стерилна Анти-српска власт морала се тако одужити онима који су 21.маја 2006 .г .извојевали слободу Црној Гори од  „великосрпске окупације “ .

Један од њих је свакако и Наил Драга, косовски студент, који већ три деценије некажњено блати не само Србију него и Српски народ у Црној Гори.