Др. Миланко Љујић
БИОГРАФИЈА
Др Миланко Љујић, дипл.грађ.инж. рођен је 3.10.1952. године у селу Правошево општина Пријепоље. Основну школу завршио је у родном селу, осмогодишњу у Милешеви и у том периоду је становао у манастиру Милешево, а гимназију у Пријепољу. Дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду на Одсеку за хидротехнику у априлу 1978. године.
Магистарску тезу, у сарадњи Катедре за бујичне токове и ерозију Шумарског факултета и Катедре за хидротехнику Грађевинског факултета, урадио је на бази мерења и истражних радова у експерименталном сливу Велике Дичине.
Докторску дисертацију под насловом: „Интегрални концепт заштите слива и хидрографске мреже у циљу претварања ретензија у акумулације за водоснабдевање“ одбранио је на Грађевинском факултету у Београду, у јуну 2003. године.
Назив тезе за докторску дисертацију дефинише суштину његовог професионалног рада, од почетних инжињерских корака у предузећу „Дунав-Тиса-Дунав“ из Новог Сада, преко Ирака и Водовода у Г. Милановцу, до универзитетског професора Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву.
Највећи део радног века провео је у пројектовању и извођењу хидротехничких објеката, од којих су најзначајнији: Хидро-мелиорациони систем од 25.000 ха „Дуђајила” у Ираку, Хидро-мелиорациони систем „Ћемовско поље” Подгорица, Насута брана „Велико Средиште” код Вршца, Брана јаловишта „Рудник” на Руднику, МХЕ Толишница, Регионални водоводни систем „Рзав”, Дистрибутивни водоводни систем „Г. Милановац”, Водоводни систем Крупаја-Милановац-Сиге, Постројење за пречишћавање пијаће воде Г. Бањани. Водовод и канализација ДУП „1. мај” и Љешкопољска улица у Подгорици, Постројење за пречишћавање отпадне воде Г. Милановац. Депонија Вујан, резервоари од 10-7.000 m3, каптаже, цевоводи, канализације…
Посебно је поносан на изграђене објекте на родном Златару, Златибору и Тари. Водоводи у Косатици и Душмањићима, приградском насељу у Пријепољу. Систем за водоснабдевање Нове Вароши и успутних насеља са извора Ћурчића врело. Управо се завршава изградња дела система Ћурчића врело – Божетићи (август 2024.). Каптажа Ћурчића врело капацитета 25 л/с, црпна станица Штитково, црпна станица Божетићи, резервоар Божетићи 200 m3, резервоар Брежђе 100 m3 и 7.000 м, цевовода ДН 200 и ДН 100. У оквиру припремних радова за каптирање извора и изградњу фабрике Златибор вода извршена су хидролошка истраживања конфигурације терена и уже изданске зоне.
Велики пројекти реконстркције водоводног система „Тара“, од Заовина до Калуђерских Бара. Замена примарних азбест-цементних цевовода на доводу и одводу воде резервоара „Метаљка“, „Митровац“, „Шљивовица“ и „Голубац“. Укупна дужина цевовода 1670 м, пречник 200 и 250 мм.
Доградња водоводног система у насељима Награмак и Доњи Секулићи у Заовинама. Уку-пна дужина цевовода 2230 м, пречник 160 и 110 мм. Изградња водоводног крака Бјелуша –Гај, пречник 110 мм и дужина 1560 м. Проширење водоводног система, на североисток, овог подручја, крак Соколина – резервоар „Рача“, пречник 110 мм и дужина 2640 м.
Објавио је више од 20 радова у националним и светским часописма реферисаним у Web of Science (SCIE) листи, са примарном тематиком коришћење вода, заштита вода и заштита од вода.
Активно је учествовао на домаћим и међународним стручним и научним скуповима, и одржао више предавања у организацији Инжењерске коморе Србије.
Програм Регионализације и умрежавања, урађен у сарадњи са асистентима и студентима Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву, разликује се од свих других радова. Идеја презентована у Српској академији наука и уметности (САНУ) у Београду 2017. Суштина је повезивање и умрежавање центра са свим насељима у региону. Побољшање кључне инфраструктуре, унапређење система образовања, културе и уметности. Чачак је био средишњи центр, у овом примеру, али се принципи регионализације и умрежавања могу применити на било који други град и регион у Србији.
