Знаменити Срби у Албанији – Анђелина Комненовић

Пише: Дејан Бешовић

Анђелина Комненовић је кћерка српског великаша Ђорђа Аријанита Комненовића. Рођена је у Албанији у граду Берат око 1440. године. У родитељском дому је стекла одлично образовање и васпитање. Љубав према књизи испољила је још у раној младости, о чему сведоче и трагови њене библиотеке у манастиру Крушедолу. Запис епископа Висариона наводи његове речи да је ’’радознала, лепа и мудра жена која је гајила велику љубав према књигама’’. Аријанити су били угледна хришћанска породица која је имала истакнуте предводнике у борби против Турака.
Стефан се након свргавања са престола склонио код своје сестре Катарине на њеном имању у Крајини, одакле је, преко Дубровника стигао у Берат (Стари Београд ) гдје је и упознао Анђелину.

За слијепог Стефана, изгнаног српског деспота, се удала новембра 1460. или 1461. године у Скадру. Венчали су се у Цркви Светог Јована Крститеља (Рашког) у Кули Рашкој. У Албанији су остали кратко вријеме на Скендербеговом имању, док им се није родио први син Ђорђе. Годину дана касније (1461.) напустили су Албанију и по препоруци Скендербега, Ангелининог зета, отишли у Италију, прво у Венецију, а потом се настањују у Фурланију у стари замак Београд на ријеци Таљаменто који је Стефан, заједно са својом сестром Катарином купио 1465. године од горичког грофа Леонарда. Ту су провери више од 10 година, одгајајући синове Ђорђа и Јована, касније деспоте и ћерку Марију. Иако је његов отац Ђурађ Бранковић био један од најбогатијих људи у Србији у то вријеме деспот Стефан и Агелина су живели сиромашно. Деспот Стефан је умро 9. октобра 1476. године, а Анђелина остаје још неко време са децом у замку Београду (Берату). Убрзо се обратила за помоћ цару Фридриху III од кога је добила замак Вајтерсфелд у Штајерској, где је неко време живела са децом. Тамо удаје и ћерку Марију 1485. године, уз царево посредовање, за Бонифација од Моферата, потомка византијских Палеолога.
Убрзо након тога Анђелини стиже позив мађарског краља Матије Корвина да син Ђорђе преузме достојанство српског деспота. Анђелина је кренула са двојицом синова преко Беча и Будима за Срем. Са моштима свога мужа је у Срем стигла фебруара 1486. године. Прво станиште било јој је Купиново, гдје је убрзо подигла цркву Светог апостола Луке и положила у њу мошти свога мужа, а подиже и манастир Обед.

У престоном Купинову се син Ђорђе замонашује и добија монашко име Максим, а други син Јован преузима деспотску титулу. Пар година касније, тачније 10. децембра 1502. године деспот Јован умире. Након тога нови деспот постаје Иваниш Бериславић из старе крајишке великашке породице, а Анђелина и Максим губе поседе, након чега су принуђени да напусте Угарску. Након тога на кратко одлазе у Влашку, а већ 1509. године се враћају у Срем где уз помоћ својих рођака Јакшића и влашког војводе Њагоја 1512. године подижу манастир Крушедол где сахрањују мошти деспота Стефана и сина Јована. Ту је сахрањен и Максим који умире 1516. године.
Анђелина умире четири године касније, 30. јула 1520.године и сахрањују је прво у њеном манастиру Сретењу, а касније се мошти пребацују у Крушедолски манастир.
Не постоји тачна информација када се Анђелина замонашила, али се зна да је упркос сиромаштву била ктиторка већег броја манастира.

Житије преподобне Ангелине написано је врло рано; једно је сачувано у Минеју за јули – рукопису из 16. века. То Житије је превео на савремени српски језик епископ Митрофан Шевић. Исто Житије преподобне Ангелине налази се у Римничком и Московском Србљаку, док је у Београдском Србљаку њено пролошко Житије нешто другачије.
Служба преподобној Ангелини такође је рано састављена и налази се у сва три Србљака под 30. јулом, датумом њене смрти. Кроз цијелу Службу Ангелина се ословљава као мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена и блажена. Химограф јој није саставио посебан тропар, већ је, с обзиром на њен тежак и мученички живот, позајмио тропар од Теодоре, хришћанске подвижнице из 5. вијека. У Служби се истиче да је мушки, у смислу издржљивости, провела свој живот иако је била жена. Наглашено је да поклоници стоје око њених моштију као некада око ковчега Старог завета и да њене мошти исцељују. Химнограф позива: „Приђите у нови Израиљ, и све околне земље и градови заједно збор саставивши на спомен преподобне матере наше Ангелине, радосном душом и срцем божанствену гробницу њену обгрлимо, благодат исцељења примајући.“ Кроз Службу преподобне Ангелине, исказане су и њене хришћанске врлине: чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке, јер „сву себе предала јеси Богу“. Преподобна Ангелина помиње се и у Служби њеног сина – светог Јована – и у Заједничкој служби свим светим Бранковићима од крушедолског монаха Јована из 16. вијека.
Култ преподобне мајке Ангелине рано је изграђен. Повод томе је њен тежак живот; надживјела је мужа, оба сина и кћер Мару. Три пута је преносила мошти свога мужа – светог Стефана Слијепог – и два пута сина, и то у великој оскудици. За њихове кивоте везла је златним и сребрним нитима прекриваче.

У Купинову, близу цркве Светога Луке, све до 1930. године постојала је црква посвећена Преподобној мати Ангелини. Тома Вучић Перишић подигао је 1858. године у селу Закути (Гружа) цркву посвећену Мајци Ангелини. Лик преподобне Ангелине налази се на свим иконама светих Бранковића. Приказана је у црној схимничкој ризи као монахиња, са крстом у десној руци. На зидним сликама мати Ангелина приказана је у Ривцу, на јужном зиду, затим Нередину, Боковцу, Голубинцима, Јасенову, Уљми, Руменки, Каћу, Саборној цркви у Београду, припрати Пећке патријаршије, у главној цркви манастира Хиландара, припрати Саборне цркве у Шапцу. У манастиру Клисури њен лик насликан је у јужној пјевници. На иконама преподобна Ангелина приказана је у Марадику, рад Јована Орфелина 1776. године; Српској Црњи, рад Ђуре Јакшића 1853. године; Саборној цркви у Вршцу, рад Паје Јовановића; Остојићеву, рад Душана Алексића 1871/72. године. У Парти и Радојеву представљена је на пјевницама заједно са осталим Србима. Икона Мајке Ангелине налази се још у Кулпину, Чуругу, Старом Бечеју, цркви Светитеља Николаја на Новом Гробљу у Београду, затим у Малом Бечкереку (Румунија) и Араду. Графичка представа са њеним ликом налази се у Римничком Србљаку испред њене Службе. По овом предлошку урађена је једна икона за манастир Пакру, која се сада налази у Музеју Српске православне цркве у Београду.Као и на фрескама, Ангелина је на иконама најчешће приказивана заједно са Стефаном, Јованом и Максимом.Обимно и свеобухватно Житије мати Ангелине објавио је Архимандрит Јустин Поповић 1974 .године уз помоћ професора карловачке богословије Проте Василија Ј.Ивошевића ,који је написао пјесму Мајки Ангелини ,као и богослужбену молитву.