Знаменити Срби у Албанији – Јован Кастриотић

Пише: Дејан Бешовић

Јован Кастриотић рођен је у Љешу 1358. године и био је средњовековни српски  племић, господар и кнез Епира. Управљао је областима Мат, Кроја, Мирдитаће  и Дибер. Био је отац Скендербега.
Према Музаћевој хроници из 1515. године, отац Јована Кастриотића био је Павле Кастриотић који је држао села Сина и Доњи Гарди на потезу Дибер – Љешка нахија. По другим тумачењима, отац му је био Константин Кастриотић. Села су се налазила на планини Кидна северозападно од Дебра. Јован је успио да прошири своју област на регион Мат. Јованова супруга Војислава била је ћерка господара Полога Гргура Голубића – Бранковића. Са њом је Јован имао деветоро деце: четири сина и пет кћери. Синови су се звали Станиша, Репош, Костантин и Ђурађ (Повјесничар тога времена и његов савременик Константин Мусаћ је 1510. писао за Скендербега да је по рођењу Србин). Ћерке су се звале Мара, Јелена, Анђелина, Влајка и Мамица. Најстарија ћерка , Марија Кастриотић, била је удата за Музаћа Топију.
Према неким изворима, Јован Кастриотић је учествовао на страни српског кнеза Лазара у бици код Плочника 1386. године против Турака. Неки чак победу приписују његовом учешћу тачније сарадњи са босанским трупама. Исте године је Јован, као многи српски племићи, постао турски вазал. Као такав је 1402. године учествовао у бици код Ангоре на страни султана Бајазита I. Био је један од сведока споразума закљученог између Балше III Балшића (1403—1421) и Јелене са једне и Млетачке републике са друге стране. Споразум је потписан 6. јуна 1408. године током Првог скадарског рата. Млечани су му 1412. године понудили 1500 дуката годишње провизије уколико пређе на њихову страну против Балше III. Јован је то одбио оставши веран зетском владару. Исто су учинили и Ђурашевићи, браћа Ђурађ и Алекса. Кастриотић је 1413. године прихватио врховну млетачку власт. Постао је држављанин Венеције заједно са својим наследницима. Одржавао је добре односе са Венецијом и након што је постао турски вазал, између 1415. и 1417. године. Млечани су покушали да подмите Кастриотиће и Дукађиновиће да пређу на њихову страну у Другом скадарском рату 1419. године, али изгледа поново без успјеха. Јован Кастриотић је између 1419. и 1426. године био савезник српског деспота Стефана Лазаревића, такође турског вазала. Балша је Стефану завјештао Зету 1421. године, али Млечани се користе његовом смрћу да заузму градове којима је владао, укључујући и Дриваст. Августа 1421. године Стефан је на челу војске заузео Свети Срђ на Бојани, Дриваст и Бар. Са Млечанима је закључио примирје. Они су држали само Улцињ и Будву. Када је следеће године Стефан затражио ове градове, Млечани су одбили да их предају те је рат настављен. Један дио Кастриотићевих снага придружио се Стефану. Војском Кастриотића управљао је Јованов најстарији син Станиша. Ове снаге учествовале су у деспотовом покушају да заузме Скадар, најзначајнији млетачки град у Зети и вјековну престоницу прве Српске државе Зете. Уз помоћ локалне српске властеле, Млечани су успели да разбију опсаду Скадра 16. децембра 1422. године. Јануара следеће године они заузимају градове на Бојани и поткупљују неке племенске вође у Зети. Млетачки адмирал Франческо Бемба покушао је да подмити Јована као и кнежеве Дукађиновиће као и Која Захарија (априла 1423.) да пређу на страну Млечана. Ови су то одбили. Јовану је понуђено 300 дуката. Кастриотић је с времена на време морао на турски двор слати по једног сина као таоца. Он је 1428. године тражио од Венеције опроштај за учешће Скендербега у османској војсци против хришћана. Покушавајући да умање притисак Турака на Солун који се налазио под опсадом, Млечани наводе Јована да се 1428. године побуни против Турака. Султан Мурат је наредио Јовану да нападне млетачке поседе у Зети, али је овај отказао послушност. Због тога је од Млечана тражио азил у случају опасности. 23. априла 1430. године Турци заузимају Солун. Два Јованова дворца су такође заузели и уништили. Исак-бег је сабио Јована на веома малу територију на којој су га оставили на миру. Био је оптужен само за непослушност, али не и за издају. Јован се придружио неуспешном устанку против турске власти на челу са Ђорђем Аријанитом Комнином (1432—1436). Поново је поражен од стране Исак-бега.
Јован је умро 4. маја 1437. године. Његове области прикључене су територији Османског царства. Заведене су као земља Јуванилија. Јуван је Јованово име на турском језику. До 1438. године девет села Јована Кастриотића поверена су његовом сину Ђурађу Кастриотићу, познатијем као Скендербег.
У Јовановој држави постојале су кефалије. Ова титула коришћена је у многим областима данашње Албаније у то време Скендербега (нпр. Канина и Валона). На његовом двору постојао је и челник са истим или сличним пословима као челници на двору Стефана Лазаревића или Ђурђа Бранковића. Прикупљање царина од дубровачких трговаца, извоз жита и трговина сољу доносили су значајне приходе Јовану Кастриотићу. Млечани су покушали да уведу своје мерне јединице на пијацама у Скадру, Драчу и Алесију почетком 1410. године. Нове мерне јединице уносиле су забуну због чега се Јован жалио Венецији. Млечани су прихватили његове протесте те су враћене раније мерне јединице. Јован је 25. фебруара 1420. године написао писмо на српском језику дубровачким трговцима везано за наређење Стефана Лазаревића о путевима које трговци морају користити приликом доласка у Деспотовину. Јован Кастриотић им је гарантовао сигуран пролаз кроз своју земљу. Млечани су након Балшине смрти понудили Кастриотићу део профита од трговине сољу произведене у Драчу. Он је покушавао да избегне млетачки монопол на трговину сољу изградњом сопствених солана. Млечани су га спречили у томе.
Изрека „Гдје је мач, ту је вера ” приписује се Јовану Кастриотићу. Као савезник Млетачке у Првом скадарском рату, Јован је био православац што је и евидентно доказано јер је био савезник српског деспота у Другом скадарском рату, између 1419. и 1426. године. Даровао је манастиру Хиландару на Светој Гори 1426. године два села: Ростушу и Требиште. Његов син Репош сахрањен је у Хиландару након смрти 25. јула 1431. године. Јован и његови синови, сем Станише, купили су између 1426. и 1431. године четири аделфата у цркви Светог Ђорђа на Светој Гори. У његову част је кула Светог Ђорђа на Хиландару позната као албанска кула (Арбанашки пирг). Према наводима  Фан Нолија, Јован Кастриотић је умро као римокатолик. Према архиви манастира Хиландар, Јован је на Светој Гори постао српски монах под именом Јоаким. Умро је као православни монах о чему сведоче Љешка и Хиландарска повеља.