ИСТОРИЈА СРБА У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
Пише: Протојереј ставрофор Србољуб. С. Милетић
Велики значај, охрабрење у вери и Црквеном јединству, имала је посета патријарха Павла епархијама у Аустралији. Почетком новембра 2004. године патријарх Павле, у пратњи епископа: нишког Иринеја, канадског Георгија, Америке и Канаде Митрополије новограчаничке Лонгина и шумадијског Јована, допутовао је у посету Србима Аустралије.
Општа је оцена да је историјски и духовно ова посета била од непроцењивог значаја. Две недеље, колико је трајао његов боравак, протекле су веома брзо у сусретима, молитвама, у свакодневном приношењу Бескрвне Жртве, у утешењу и охрабрењу у вери. Хиљаде Срба су дочекивале свог Патријарха код својих храмова и многи су пружали руку да га бар дотакну.
Претходно је у вези овог циља своје посете, Патријарх говорио: „О томе је реч: да се подржимо да би остали и опстали као народ Божији, својом вером и животом по вери. То је смисао мог доласка и бављења овде, да се подржимо и опстанемо биолошки, али и духовно и морално. Дајмо пример људима у овој благословеној земљи, онима који нису наше вере и нашег народа, да виде како треба живети у миру, правди и љубави братској. Живећи на тај начин помажете и себи и својој породици, своме народу и свим људима добре воље у свету.“
Приликом посете Грчкој архиепископији за Аустралију архиепископ Стилијанос је одликовао патријарха Павла највишим орденом у његовој надлежности, златним Крстом Св. Андреје. У престоници Аустралије, Канбери, Српски Патријарх је посетио и Генералног гувернера Аустралије, Мајкла Џефрија. Срдачни разговор са њим закључен је заједничком констатацијом: „Да следимо Христа, свет би био бољи“!
У Сиднеју, у присуству преко десет хиљада Срба и највиших црквених и државних представника, Патријарх је осветио земљиште за будући Српски православни колеџ Св. Сава у Варовилу. „Господе, помози да издржимо до краја на путу Твоме дугом и тесном, на уским вратима што воде у Царство Твоје Небеско, онако као што су чинили наши претци. Нека Господ и Његови свети подрже ове младе да проживе живот у бољем миру, слободи и правди, него што смо то ми могли“, молитвено је, том приликом, говорио Патријарх Павле.
У наставку је констатовао, да се тренутно та жеља тешко може остварити, због оскудице у материјалним средствима, јер су црквене општине бројно мале и нису финансијски довољно способне да поднесу све трошкове. Вероватно да је ово био разлог да епископ Стефан тада није допутовао у Аустралију.
Настојећи да удовољи духовним потребама православних Срба у Аустралији, почетком септембра 1968. године, патријарх Герман је сазвао ванредно заседање Светог архијерејског сабора СПЦ, за 12. март 1969. године, ставивши на његов дневни ред питање оснивања Епархије за Европу и Аустралију. Сабор је донео следећу одлуку:
„У смислу члана 16 Устава Српске православне цркве, Свети архијерејски сабор оснива нову епархију Српске православне цркве, под називом Српска православна епархија западноевропска и аустралијска, са седиштем у Лондону. Ова Епархија обухвата сву досадашњу дијаспору Српске православне цркве. За православну Епархију западноевропску и аустралијску важе сви прописи Устава Српске православне цркве.“
