Ко је Каплан Буровић ?

Пише: Душко Секулић

Каплан Буровић алб. Kaplan Resuli; Улцињ, Краљевина Југославија, 8. август 1934 је српски, научник, албанолог, књижевник, публициста и истраживач. Члан Академије наука и умјетности интелектуалаца.
Буровићи су били угледни житељи Пераста, али су их Аустријанци протерали. На посед конте Буровића у Лепетанима, су се населили преци Лазара Томановића. Било је потомака Буровића и у Tребињу са презименом Ресулбеговићи. Један Буровић из Пераста се исламизовао, и његови потомци се деле на оне који су задржали, и који су промијенили презиме. Син Милоша Буровића звао се Ристо. Милош се назвао Мехмед, а син Ристо је постао Ризван-ага Буровић. Ризванов син је одбацио презиме Буровић и узео Ризванагић, касније Ризванбеговићи. Један од Ризванебеговића из Херцеговине је са Његошем „попио крв“ – у Дубровнику и побратимили су се. Један од потомака Ризванагића је узео ново презиме, по оцу Ресул- бегу, Ресулбеговић, јер су бегови изнад ага. Међу њима је најславнији Осман-паша Ресулбеговић. Буровићи муслимани су углавном у Старој Рашкој (село Читлук), у Италији су постали Италијани, а у Чајничу су православни Срби. У Улцињу је презиме Ресулбеговић касније албанизовано у Ресули. Каплан се вратио коренима, вратио је старо презиме Буровић и прешао у православље.
Текстове које је писао објавио је у више од 10.000 одштампаних радова. Због слободе мишљења и говора у Југолавији је био две, а у Албанији 43 године у затвору.
Прва жена му је била Туркиња из Тетова која га је оставила када је ухапшен, а друга Влахиња из Албаније, с којом је добио Душана и Душанку (Душица). Душан је имао 6, а Душанка 4 године, када је одведен у затвор у Бурељ Албанији. У Југославији му је разорена прва породица, а у Албанији му је разорена друга породица, а деца Душан и Душица су масакрирани.
Написао је преко 250 књига: романа, пјесама, научних радова, приказа, полемика, студија.