Проф. др. Драган Коковић

БИОГРАФИЈА

Драган Коковић рођен је у Пријепољу (од мајке Милице и оца Драгише), 1. маја 1948. године, где је завршио основну школу и гимназију, а дипломирао је на студијама социологије у Београду, 1972. године. Докторску дисертацију под насловом „Начин живота и култура” одбранио је 2. октобра 1982. године на Универзитету у Београду.

Проф. др Драган Коковић је после дипломирања на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, радио као професор у Гимназији „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима, а 1974. године изабран је за асистента на Филозофском факултету у Новом Саду. Од тада, до пензионисања је био у сталном радном односу на поменутом факултету, где је за редовног професора на Одсеку за социологију Филозофског факултета у Новом Саду изабран 17. септембра 1992. године.

Посебан допринос пружио је развоју појединих савремених социолошких дисциплина: социологија културе, социологија образовања, социологија спорта и социологија слободног времена. Писац је првог уџбеника из Социологије образовања на просторима бивше Југославије.Такође је и аутор првог уџбеника из Социологије спорта у Србији.

Био је потпредседник Скупштине Универзитета у Новом Саду; председник Савета Филозофског факултет у Ново Саду; директор Института за филозофију и социологију филозофског факултета у Новом Саду; председник југословенског удужења за социологију спорта; председник социолошког друштва Србије; председнук Удружења социолога Војводине; председник Комисије Удружења универзитетских наставника и научника Војводине за доделу награда универзитетским професорима за животно дело; руководилац Центра за менџмент у спорту (АЦИМСИ) Универзитета у Новом Саду.

Члан је српске Академије образовања, стални је члан-сарадник Матице српске, а био је и члан Просветног савета Војводине и члан савета за област друштвених и хуманистичких наука Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој.

Ожењен је супругом Слободанком, и има двоје деце, Јелицу (ванредни професор на Филозофском факултету у Новом Саду) и Ненада (дипломирани економиста), и троје унучади – Нађу (12), Огњена (8) и Андрију (2).

НАСТАВНА АКТИВНОСТ

2.1. Рад у наставно-образовном процесу

Проф. Др Драган Коковић је држао наставу на свим нивоима студија Филозофског факултета у Новом Саду. Предавао је социологију образовања; социологију културе; социологију спорта, социологију комуникације и медија, феноменологију слободног времена, социјалну атропологију и др.

Осим предавања и на другим факултетима Универзитета у Новом Саду (Технолошки факултет, Медицински факултет, Факултет спорта и физичког васпитања, Академија уметности), држао је циклусе предавања на постдипломским студијама у Београду, Сарајеву, Нишу, Осијеку и у Бањој Луци. На ширем простору бивше СФРЈ, посебно се истичу његови радови из социологије образовања и социологије спорта, јер је ове, у свету непотпуно утемељене области социологије, код нас обрадио целовито и систематизовао у јасно исказане предмете, као специфичне у домену савремене друштвене науке. Због тога се убраја не само међу прве у овој области код нас, него и у представнике савремене социолошке мисли у домену социологије образовања и социологије спорта.

На Педагошком факултету у Осијеку је предавао кинезиолошку социологију (1985-1989), док је на Академији уметности у Новом Саду предавао социологију културе и уметности.

Осим менторстава на великом броју диплосмких и мастер радова студената на одсеку за социологију на Филозофском факултету у Новом Саду, био је ментор на преко 20 одбрањених докторских дисертација из области социологије образовања, социологије културе, социологије спорта, социологије масовних комуникација.

2.2. Уџбеници, монографије и друге књиге

Наука о друштву. (Са М. Наумовићем и М. Трипковићем), Нови Сад: Институт за филозофију и социологију
Спорт без игре. Титоград: Универзитетска ријеч
Мале верске заједнице у Војводини. (Са С. Флереом и Д. Пантићем), Нови Сад: Правни факултет, Институт друштвених наука
Социологија. (Са М. Митровићем и М. Трипковићем), Научна књига, Београд, 1987; друго, допуњено и измењено издање: Београд: Култура, 1991
Доба насиља и спорт. Нови Сад: Sport’s World, 1990
Увод у социологију спортске рекреације. (Са С. Бјелицом), Београд: Стручна књига
Заборављена култура. Нови Сад: Светови
Социологија образовања. Нови Сад: Матица српска
Огледи из социологије образовања. (Са М. Ненадићем), Сомбор: Учитељски факултет
Социологија религије и образовања. Сомбор: Учитељски факултет
Пукотине културе. Београд: Просвета
Назирање уметности. Нови Сад: Футура публикације
Социјална антропологија. Београд: Виша кошаркашка школа
Култура и уметност. Нови Сад: Академија уметности
Социјално-психолошки основи спорта. Београд: Виша кошаркашка школа
Социологија културе. Нови Сад: Академија уметности
Спорт и медији. Нови Сад: Факултет за услужни бизнис
Социологија спорта. Београд: Спортска академија.
2005. Пукотине културе. Нови Сад: Прометеј, друго измењено и допуњено издање.
2006. Начин живота и слободно време. Тимс: Нови Сад.
2007. Друштво и медијски изазови. Нови Сад: Филозофски факултет.
2008. Феноменологија слободног времена. Тимс: Нови Сад.
Социологија образовања. Бања Лука: НУБЛ.
2008. Социјална антропологија са антропологијом образовања. Бања Лука: НУБЛ.
2008. Наличје такмичења. Нови Сад: Прометеј.
2009. Друштво и спорт. (Са Рајком Куљићем) Нови Сад: Олд Commerce.
2009. Друштво и образовни капитал. Нови Сад: Mediterran Publishing.
2010. Друштво, насиље и спорт. Нови Сад: Mediterran Publishing.

НАУЧНО СТРУЧНА ДЕЛАТНОСТ

Један је од утемељивача и предавача појединих области савремене социологије као што су: социологија образовања, социологија спорта, социологија културе и социологија слободног времена и то не само у Србији већ и на простору бивше СФР Југославије.

Библиографија др Драгана Коковића броји 30 монографија, око 200 научних радова, преко 30 поглавља у књигама и велики број радова саопштених на научним и стручним скуповима. Био је један од оснивача научног скупа „Сеоски дани Сретена Вукосављевића“ који обележава више од четврт века свог постојања и успешног деловања.

3.1. Избор најзначајнијих радова

Буџет времена као показатељ начина живота. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XVIII, бр. 2, стр. 779-791.
Дијалектика радног и слободног времена. Градац, бр. 7, стр. 45-50.
Слободно време и свестрани развитак личности. Преглед, бр. 10, стр. 1155-1167.
Слободно време – креативни чин или трагање за изгубљеним идентитетом. Улазница, бр. 51-52, стр. 51-61.
Неки аспекти односа друштвене и научно-техничке револуције. Поља, бр. 204, стр. 5-8.
Актуелност културне потребе. Поља, бр. 208-209, стр. 15-16.
Масовна култура у светлу социологије сазнања. Поља, бр. 214. стр. 18-19.
Неки социолошки аспекти слободног времена. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 62, стр. 123-137.
Научно-техничка револуција – циљ или средство за остваривање циљева. Преглед, бр. 6, стр. 745-761.
Слободно време и слобода. Поља, бр. 222-223, стр. 31.
Пледоајер за доколицу. Поља, бр. 226, стр. 38.
„Квалитет живота“ – носталгија за прошлошћу или опомена пред будућношћу. Поља, бр. 230, стр. 25-28.
Савремена критика несавремене идеологије. Поља, бр. 237, стр. 18.
Породични буџет као показатељ нивоа и начина живота. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 66, стр. 131-141.
Систематизација показатеља начина живота. Економика, бр. 5, стр. 58-61.
Игра и њен однос према раду (неки социолошки аспекти дефиниције). Умјетност и дијете, бр. 69, стр. 32-37.
Идеологија и истина. Поља, бр. 238, стр. 39.
Животни стандард – стратегијска компонента начина живота. Економика, бр. 2, стр. 37-40.
Стил живота и људско понашање. Поља, бр. 268, стр. 41-44.
Свакодневни живот као предмет научног изучавања. Поља, бр. 270-271, стр. 368-371.
Рад, култура и начин живота. Савременост, бр. 6, стр. 133-139.
О телу, духу и генези спорта. Поља, бр. 278, стр. 169-170
Култура као начин живота и културна револуција. Поља, бр. 282-283, стр. 320-322.
О специфичностима сеоског и градског начина живота. Савременост, бр. 3-4, стр. 45-63.
Социолошко-културолошки аспекти физичке културе. У – Л. Берковић и др. Друштвено теоријске основе физичке културе. Нови Сад: Факултет физичке културе, стр: 151-188.
О распореду времена и ритуалу радова у делу Сретена Вукосављевића. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XI, стр. 19-28.
Друштвена вредност књиге. Домети, бр. 44, стр. 83-87.
Социологија спорта – развој и подручја проучавања. Гледишта, бр. 5-6, стр. 5-26.
Вукова проучавања традиционалног сеоског начина живота. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XII, стр. 31-36.
Друштвено-кутурне вредности – питања избора и стила живота. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 85, стр. 18-32.
Квалитет живота и хуманизација људске свакодневнице. Екологија и криза, Нови Сад: Поља, стр. 59-68.
Начин живота и скривени рад жене. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 86-87, стр. 89-97.
Латентне функције спорта – социолошко становиште. Зборник радова Факултета физичке културе у Новом Саду, св. ИВ, стр.
Питања развоја и показатеља начина живота. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 87, стр. 79-90.
Друштвене вредности и вредновање књиге. Идеје, бр. 3-4, стр. 261-268.
Културне димензије развоја – целовите или парцијалне промене. Опред‌јељења, бр. 4, стр. 75-86.
Култура – начин или недостигнутост живота. Зборник Института за филозофију и социологију Филозофског факултета у Новом Саду, бр. 1, стр. 17-30.
Пушење: питање догматизма, стила и квалитета живота. Зборник радова са југословенског симпозијума са међународним учешћем о штетности пушења, Нови Сад, стр. 54-57.
Историјско и савремено у култури. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XIX, стр. 105-115.
Социолошки аспекти спортске рекреације. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 88, стр.
Теоријско-методолошки проблеми и правци истраживања социологије спорта. Зборник радова Факултета физичке културе у Новом Саду, св. В
Социолошки аспекти животне средине и квалитета живота. Животна средина и рак, Нови Сад, стр. 19-26.
Насиље у спорту – између експлозије животне снаге и лудила. Култура, бр. 88-90, стр. 41-55.
Породица и школа – између сарадње и слома сагласности. Педагошка стварност, бр. 3-4, стр. 15-24.
Рад, активности ван рада и слободно време. У – Божо Милошевић: Социологија рада, Београд: Култура, стр. 88-95.
Рад и култура. У – Божо Милошевић: Социологија рада, Београд: Култура, стр. 95-103.
Званична и незванична култура – неизвесност незваничне културе. Европа 1992, Београд: Меридијани, стр. 151-159.
Слободно време и сеоски начин живота. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XIV, стр. 47-54.
Сретен Вукосављевић о злу и насиљу. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XIV, стр. 37-47.
За социологију спортске рекреације. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 91, стр. 88-101.
Култура, уметност и игра – могућност синтезе. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XX, стр. 157-165.
Феномен спортске игре – социолошко становиште. Зборник Факултета физичке културеу Новом Саду, бр. 16 , стр. 121-129.
Културни обрасци у делу Сретена Вукосављевића. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XV, стр. 23-36.
Схватање културе у делу Радомира Лукића. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 95, стр. 133-138.
Нове технологије, масовне комуникације и образовање. Образовање и масовне комуникације, Београд, бр. 2, стр. 215-224.
Култура менаџмента и маркетинга као бизнис-култура. Предузетништво и социологија, Нови Сад: Матица српска, стр. 163-166.
Друштвена структура и култура. Зборник Института за филозофију и социологију Филозофског факултета у Новом Саду, бр. 2, стр. 47-58.
Границе социолошке критике и уметничка стварност. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXI-XXII, стр. 92-99.
Витешки образац у делу Сретена Вукосављевића. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, књ. XVI, стр. 19-25.
Насиље као поништавање културе. Аргументи
Доба спонзорства: од спорта до уметности. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 98, стр. 51-66.
Постмодерна култура – плурализам или слом система вредности. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXIII, стр: 405-417.
Спортска игра као образац друштвености. Физичка култура
Маркетинг и спонзорство: од спорта до уметности. Социолошки преглед, бр. 1, стр: 37-52.
Религија и култура толеранције. У – Богдан Ђуровић (ур.): Религија – црква – нација. Ниш: ЈУНИР, стр. 41-45.
Модерни митови и култура. У – Томислав Бекић (ур.): Мит, Нови Сад: Филозофски факултет, стр. 125-136.
Образовање – процес помирења између појединца и друштва. Васпитни рад у домовима ученика, Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине, стр. 40-44.
Културни идентитет и интеркултурно образовање. Педагошка стварност, бр. 3-4, стр. 214-224.
Зашто атеизам није решена загонетка религијског питања? У –Драгољуб Ђорђевић (прир.): Искушења атеизма, Ниш: Градина– ЈУНИР, стр. 173-178.
Квалитет живота села. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXV, стр. 353-360.
Наше наслеђе и утицај туђих културних образаца – становиште Тихомира Р. Ђорђевића. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 104-105, стр. 191-199.
Проблематика слободног времена у домовима ученика. Васпитни рад и организација живота и рада у домовима ученика средњих школа, Београд: Министарство просвете Р Србије.
Настава између традиције и транзиције.Иновације наставних планова и програма физичког васпитања деце и омладине, Нови Сад, стр. 39-44.
Авантуризам као стил живота. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXVII, стр. 195-199.
Култура толеранције. Школа за демократију, Ниш:
Култура као чинилац транзиције и модернизације. Теме, бр. 1-2, стр. 47-64.
Култúра, сзубкултúра, ellenkultúra. Symposion, tavasz-nyár, стр. 26-32.
Насиље у медијима. Дефендологија, бр. 8-9, стр. 69-74.
Културна индустрија и свет поп-арта. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXVIII, str. 319-326.
Слободно време. Пројекат праћења остваривања програма васпитног рада у домовима ученика, Београд: Министарство просвете Републике Србије.
Peculiarities of the Romanies’ Way of Life. Series Philosophy and Sociology, no. 8, str. 539-543
Социо-културна обележја здравља. Здравље људи у Војводини, Нови Сад: Матица српска – Универзитет у Новом Саду, стр. 199-204.
Процеси интеграције, регионализам и очување културног индентитета. Социолошки преглед, год. XXXVI, бр. 1-2, стр. 163-171.
Насиље спортске публике. Дефендологија, год. ИВ, бр. 10, стр. 9-29.
Култура, културни обрасци и језик. Искуства, бр. 11-12, стр. 187-200.
Екологија – нови изазов за образовање. Еколошка свест и еколошко образовање деце и омладине, Шабац: Виша школа за образовање васпитача, стр. 17-22.
Чиниоци неговања националног и културног идентитета у Војводини. Социолошки преглед, год. XXXVII, бр. 1-2, стр. 49-59.
Култура села – између свакодневног живота и институционализације. Виђења, 3, стр. 99-114.
Насиље као рентабилни производ. Дани, бр. 135, стр. 36-37.
Скоројевић – недовршена фигура. Кровови, бр. 39-40, стр. 73-4.
Врхунски спорт – социолошки аспекти. Савремени спорт, бр. 1-2, стр. 66-68.

3.1.2. Учесшће на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству

Проф. Драган Коковић је учествовао на многим научним скуповима националног и међународног значаја од којих се идвајају:

Социлошки аспекти животне средине и квалитета живота ( „Животна средина и рак“, симпозијум са међународним учешћем, Нови сад, 1990. )
Званична и незванична култура – неизвесност незваничне културе („Култура и Европа“, симпозијум са међународним учешћем, Прохор Пчињски 1991. )
Религијска и религиозна култура („Религија и образовање“, Научни скуп са међународним учешћем Подгорица 1995.)
Спортка игра као образац друштвености(„Феномен спортске игре“ симпозијум са међународним учешћем. Београд 1995. )
Начин живота, спорт и здравље („Спорт и здравље, симпозијум са међународним учећем, Јахорина 1997. )
Процес интеграције, регионализам и очувања културног идентитета. (Социлогија и проблеми регионализације, симпозијум са међународним учешћем, Нови Сад 2002.)
Нарцизам и спорт (Први конгрес педагога физичке кулуре, конгрес са међународним учешћем, Врњачка бања 2004. Год)

3.2. Научно истраживачкли пројекти

Проф. Др Драган Коковић био је учесник и носилаца многих научно истраживачких пројеката од којих издвајамо:

Социолошко проучавање насеља и становништва Војводине
Структура и развој Југословенског друштва
Промене друштвених структура и образаца културе
Југословенско друштво у транзицији: подстицаји, отпори и ризици (носилац пројекта)
Социолошки аспекти мултикултуралности и регионализације и њихов утицај на развој Ап Војводине и Републике Србије

Сви ови пројекти били су финансирани од стране Републичког министарства за Науку и технологију Републике Србије.

Био је носилац пројекта Друштвено окружење и насиље у спорту које је финансирало Савезно министарство за спорт као и пројекта „Жене у спорту“ које је финансирало Републичко министарство за спорт и омладину и Спортска акдемија из Београда

Учествовао је и у пројекту „Истраживање параметара и критеријума за дефинисање урбане мреже у Војводини“ (Завод за урбанизам у Новом Саду), „Васпитни рад и организација рада у Домовима ученика срдњих школа“(Министарство просвете републике Србије).

Професор Коковић је био и оцењивач експерт за научне пројекте на нивоу АП Војводине (1984.-1985.) каои знаучне порјекте из области душтвених наука на нивоу Републике Србије (1985.-1986)

ШИРА СТРУЧНА И ДРУШТВЕНА АКТИВНОСТ

Проф.др Драган Коковић је био председник Југословенског удружења за социологију спорта 1984-1986, члан уредништва у стручном часопису Социолошки преглед од 1994-1996, потпредседник – 1998-2000. и председник – 2002-2004. Социолошког друштва Србије, председник удружења социолога Војводине, члан Уређивачког одбора у часопису Фацта Университатис из Ниша, 2002-2008., као и дугогодишњи члан уредништва у часопису „Поља“ 1978.-1985.

Поред тога био је и члан уређивачког савета и члан Савета стручног часописа Социологија. Члан је ЈУНИР-а(Југословенског удружење за научно истраживање религије) и низа научних и стручних савета.

Професор Коковић је био учесник на преко 200 телевизијских и радијских емисија. Нарочито су запажена његова гостовања која су се односила на област спорта, културе и образовања.

ЗНАЧАЈНА ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ

Добитник је награде за социолошки део идејног урбанистичког решења насеља у Сремској Каменици Мишелук, 1981. године.

Прилози о њему објављени су у ранијим издањима «Ко је ко у Србији», као и у енцикопедији «Водећи, живи ствараоци у Војводини» из области науке.

Добитник је престижног признања „Мајска награда“ спортког савеза Србије, за изузетне резултате и достигнућа на развоју физичке културе и спорта у Републици Србији 2013. године , као и награду поводом деведесет година Радио Београда за изузетан и креативни допринос квалитету емисија.

Члан је српске Академије образовања од 2010. године, и стални је члан-сарадник Матице српске.

ХОБИ

Ужива у сакупљању и читању књига из најразличитијих области, и гаји велику љубав према спорту, уметности и „заборављеној“ култури. Често посећује спортске приредбе, на којима осим посматрања самог догађаја прати понашање спортске публике која је иначе домен његовог проучавања.
Ужива у дугим шетњама, које су за њега постале својеврсни стил живота. Омиљене изреке: “Није живот што је пољем проћи”, “Књига је најбољи пријатељ под условом да Вам то није једини пријатељ”.