Срби у Албанији, пет сеоба – шести део
Пише: Дејан Бешовић
Исељавање Врачана и Каменича интензивирало се под Краљем Зогуом и 1935/6 године
Матановићи, 18 породица, се насељавају 1934-35. године, у Подримље и то: шест породица у селу Бобовцу, по пет породица у Понорцу и Бублу и две породице у Крамовику. Две породичне задруге остају у Враки.
Мартиновићи се у марту 1934. године селе из Враке за Пећ где су се раслојили у 12 породица. Једна породица купује земљу у селу Белом Пољу код Пећи, где се стално настањује. Две породице купују земљу у селу Љубенићу код Пећи, на којој подижу кућу и у њу повремено бораве. Стално се настањују, заједно са још шест породица Мартиновића у Подримљу, селу Љубижди, где добијају земљу од аграра. Три породице се насељавају у селу Геџи. Две задружне породице Мартиновића остале су у Враки.
Башановићи се селе из Враке 1934. године као две породичне задруге, које се при насељавању раслојавају у десет породица. Једна задруга раслојена у пет породица у својству аграрних субјеката населила се у Дреновцу код Дечана на радној земљи и шуми. Друга задруга од пет породица населила се у Подримље у селу Чифлаку на некултивисаној државној земљи. Једна задружна породица остала је у Враки.
Рогановићи се досељавају у Пећ 1934. године, где се раслојавају у десет породица, аграрних субјеката. Девет породица се населило у Подримље у селима: Ратковцу (седам породица), Влашком Дреновцу и Геџи (по једна породица). Једна се породица населила у село Рогово код Призрена. У Враки је остала једна породична задруга.
Рогановићи се досељавају у Пећ 1934. године, где се раслојавају у десет породица, аграрних субјеката. Девет породица се населило у Подримље у селима: Ратковцу (седам породица), Влашком Дреновцу и Геџи (по једна породица). Једна се породица населила у село Рогово код Призрена. У Враки је остала једна породична задруга.
Микулићи се селе из Враке у три групе, 1934, 1935. и 1936. године. Разврстани у девет породица, аграрних субјеката сви се насељавају у Подримље у селу Понорцу (Гарачеву) – четири породице, Доманеку – три породице, Бобовцу и Бубовцу – по једна породица. Једна задружна породица остала је у Враки, а четири у Каменици.
Брајовићи се исељавају из Враке 1932. и 1935. године. Насељавају се у својству седам породица у Подримље и то једна породица у селу Зрзу (досељена 1932) и шест породица у селу Понорцу (досељене 1935). Шест задружних кућа остало је у Враки.
Крстовићи се селе из Враке 1934. године. У својству шест породица, аграрних субјеката, насељавају се у Подримље, селу Бубовцу. У Враки је остало девет задружних породица, укључујући и досељене Крстовиће из Деригњата.
Ђиновићи се расељавају 1935. године. Насељавају се у својству пет породица, аграрних субјеката, у Подримље, селу Бобовцу. У Враки остају три задружне породице.
Ајковићи се исељавају из Враке 1934. и 1936. године и насељавају се у својству четири аграрна субјекта, у Подримље и то две породице у селу Врањаку и по једна у Дањану и Геџи. Пет породичних задруга остало је у Враки, укључујући и досељене породице из Деригњата.
Златичани напуштају Враку 1934. године. Три досељене породице насељавају се у Подримље, село Доманек. У Враки остају три задружне породице.
Цеклићи су обухваћени селидбом са свега две породице. Пре сеобе, 1925. године, једна се породица преселила из Враке у Косово Поље, где се призетила уз колонистичку породицу Вујошевића. Друга породица напушта Враку у општој сеоби и населила се у Подримље, село Чифлак. Шест породичних задруга остају у Враки.
Вучићи, једна задруга са две породице, напуштају Враку 1934. године и насељавају се у Подримље, село Бубле,док друга иде у Бугојну -Босна .Четри задружне породице остају у Враки.
Рацковићи напуштају Враку 1934. године. У својству два аграрна субјекта насељавају се у Подримље, село Добри Дол. Једна породична задруга остаје у Враки.
Ђуретићи, две породице, се насељавају у Подримље, једна у село Бубовац (1934), и друга у село Врањак (1936). Једна породична задруга остаје у Враки.
Вукчевићи су захваћени сеобом само са једном породицом, која се 1936. године насељава у Подримље, село Ратковац. Једна породица остаје у Враки.
Радиновићи, једна породица се насељава у Подримље, 1934. године, у селу Добром Долу. Једна породична задруга остаје у Враки.
Из 16 делимично исељених врачанских родова иселило се у Подримље и на Косово 94 породице, а у Враки је остало 47 задружних породица. У Враки у целини остаје осам родова са 12 задружних породица и то по две породице Пеличића, Стајкића, Шабановића и Станковића и по једна породица Секулића, Цамнића, Шоћа и Радусиновића.
Укупно је у Враки остало 59 задружних породица из 24 рода. У Наменици је остало десет породица Поповића, четири породице Микулића, две породице Бабића и по једна породица Радусиновића и Лукачевића. Заједно у Врани и Каменици остало је 77 задружних породица.
Крстовићи и Ајковићи из Деригњата су потпуно расељени за Врану и Подримље, тако да у овом селу није остало српског живља.