Чари природе
Рој
Ускоро ће мирис бехара престати. Пчеле ће се преселити са дрвећа у цветне баште, на травнате ливаде и пашњаке. А крајем маја почиње њихов уобичајени процес размножавања, који се зове ројење. Постојећа матица ће положити неколико јаја у нарочито
припремљене ћелије саћа, за рођење нове матице. У њих онда постојећа матица полаже јаја намењена за инкубацију нове
матице. Онда нова матица започиње са рађањем својих радилица. Када кошница постане „теснa“, стара матица сакупља и брине о њеном породу, па га води са собом, а оне пчеле, које је нова матица заједно са њом произвела, остају у кошници. То је занимљив феномен. Као и све остало везано за ову породицу. Пчеле окупљене око старе матице смањују јој додавање хране како би она олакшала, да би могла да лети. Ако у кошници има више од две матице, онда пчеле процењују које су од ових новонасталих матица лошије, па им не доносе храну, и на тај начин их принуде да напусте кошницу. Још нико није установио шта се дешава са матицама које напусте кошницу? Постоји веровање да лутају у природи док не угину, али то још нико није доказао. Готово, али не увек, пре ројења, извиђачи одлазе да пронађу ново место за боравак. Обично је то шупље дрво, али такође то могу бити мала удубљења у стени, или испод неке надстрешнице кућа, или објеката које је створила људска врста.
Нови стан мора бити хигијенски припремљен, потпуно очишћен од наслага трулежи или других примеса које изазивају загађење. Када је у питању шупље дрво, оне њега највише воле. У детињству никада нисам pронашао рој у храсту, или неке друге биљке које су богате танинима. Највише воле јавор, чак и када је на великој удаљености од кошнице. Букова стабла су такође један од њихових избора за становање. Не често, али се могу наћи у јабукама. Ако постоје старе крушке које су шупље, то би такође био одличан избор за њих. Рој који напусти кошницу, ако већ није унапред нашао ново место становања, се сакупи на грани од неког од оближњег дрвета, па онда шаље неколико група извиђача да траже пребивалиште. Пчеле ће одабрати ново пребивалиште тако што извиђачке групе концезусом се одлуче за оно које је најбоље. Ако је ново пребивалиште спремно пре него рој напусти кошницу, пчеле се нигде неће зауставити, већ из кошнице лете право у њега. У тим околностима, веома их је тешко спречити да не побегну. Једна успешна техника је бацање ситног песка изнад њих, како би стекле утисак да почиње да пада киша, а пошто не дозвољавају да матица буде изложена невремену, она тада прво бира повољну грану на стаблима дрвећа, обично на дну испод две крошње дрвећа, где лишће не дозвољава да капљице воде теку на рој. Уз матицу се окупи цео рој.
Ако ново пребивалиште није спремно, знају да се окупе на најближем дрвету, али тако да матица буде потпуно унутар роја, окружена радилицама, како би била безбедна и очувана. Онда одлази извидница да пронађе пребивалиште. Када је пребивалиште
пронађено, тек онда, група која припрема унутрашњост новог боравишта одлази да га уреди. Када се ова група врати, извиђачи дају знак да је све спремно и рој креће за њима. Све док се ново боравиште не пронађе, извидница одлази сваког дана у извиђање. Веровали или не, понекад то може да траје два, па и више дана.
Aкo је ново боравиште пронађено, рој се дуго не задржава на дрвету, пчеле би тада за скоро сат времена могле да се преселе у њега. Ради сакупљања, пчелари стављају нову кошницу испод роја, предходно посипају је раствореним шећером или медом у води, а онда ако је грана слабија, једноставно је протресу док први део роја не падне у кошницу. Затим преостали део заједно са матицом силази и иде за њима. Ако је грана стабилнија, пчелари знају да је одсеку, па грану ставе преко кошнице и у њу истресу рој. Рој се најбоље може намамити у кошницу тако што се она премаже феромоном који лучи Несонова жлезда. Феромон је субстанца коју пчеле садрже у жлезди која је лоцирана у абдоминалном делу њиховом. Он им служи за оријентацију, њиме оне обележавају места са којих сакупљају храну, а извидница са њим обележава ново пребивалиште. Феромон садржи, гераниол једна од компоненти биљке матичњак, нероличну киселину, заједно са цитронелом који се налазе у етеричним уљима као што су уље од хмеља, лимунске траве, и других биљака које припадају њиховој фамилији.
Унутрашњост резиденције увек мора бити дезинфикована, готово стерилна. У ту сврху пчеле сакупљају популин из пупољака икоре појединих врста дрвећа, тополе, клеке, чак и јасике. Популин је глукосалицилат, (глукоцид) врста смоле којом поменуте биљке штите своје пупољке од микроорганизама, бактерија и вируса. Овај глукосалицилат се у речнику пчелара назива прополис. Прополис је старогрчки термин и значи заштита. Начин на који пчеле сакупљају пропулин је једноставно несхватљив, он је израз врхунског мајсторства. Популин није лако растворљива супстанца. Не раствара се у води или другим јаким поларним растварачима, са изузетком само два поларна растварача средње снаге, етанол, и ацето-киселина. Међутим, пчеле у својој пљувачци садрже ензим који раствара популин. Кад наиђу на смолу популина, оне ја растворе ензимом, па стану у њу ногама, подигну је и носе у кошницу. У кошници, пчеле које су донеле популин сада нису у стању да га саме растворе. У помоћ им прискачу пчеле које немају популин на ногама, које потом растварају популин са ногу оних који су га донеле. Овим поплином (прополисом) затварају просторе између саћа, и тако штите мед од микробних предитора. Са истом смолом затварају отворе на три зида кошница, покривају чак и целу површину зидова кошнице, танким слојем филма од популина ради дезинфекције, као и са горње стране оквира за саће. Ако случајно наиђу на метални предмет у кошници, брзо га прекрију прополисом. Вероватно знајући да су одређени метални оксиди подложно тло за развој токсичних бактерија, као што ферооксид на пример, који је подложно тло за култивацију цлостеридум тетани, бактерију која изазива тровање крви. Исто тако, ако се у кошници појави гуштер или миш, убијају их убодима жаоке, али се онда суочавају са проблемом да их не могу извући из кошнице. Проблем решавају тако што мртво тело покрију популином и тако га балсамују за сва времена. Ако су у пољу, или када дођу на извор да пију воду, нису агресивне. Упознају своје пастире који брину о њима и нису агресивне према њима, када они раде у пчелињаку. Ако странац се приближи кошницама, оне брзо реагују и убодима отерају странца од кошница. Веома су осетљиве на високоталасне фреквенције које емитују радио примо-предајници. Тако, ако чак и познати пастир дође међу кошнице са мобилним телефоном, оне се узнемире и крену у напад.
Пчеле, за разлику од других домаћих култивара, не изискују много од пастира, али пажњу плаћају високо. Поред воска и прополиса, који нису занемарљив приход, једна кошница у просеку даје 40kg меда. Све у свему, ово је изузетно занимљива колонија која захтева велику пажњу.
На Цвети 2024, године
Јанко Бојић
