Љеш прво Српско војводство, трећи дио

Пише: Дејан Бешовић

Ђурађ Кастриотић – Скендербег – један од највећих Српских јунака

Ђурђева породица Кастриотић, води поријекло од старог српског братства Браниловић из Зете. Скендербегов деда, Павле Кастриотић, доселио се из Зетског села Матагужи у Јањину у Епиру као српски кефалија. Скендербегов отац, Иван Кастриотић, био је кнез Епира, који је држао Мат, Кроју, Мирдиту и Дибер, и за разлику од свог оца, брзо је научио локални геге језик од локалног становништва. Његова мајка, Војислава, била је принцеза такође српкиња , ћерка Гргура Слијепог Бранковића и унука чувеног српског витеза Вука Бранковића
Племство у Кроји средњег вијека било је Српско православно, као и породица Скендербега, Кастриотићи. Прије османлијске инвазије на српске земље, тим земљама је владало српско царство и властелинство, па се чак и цар Душан називао самодржацем Срба, Грка и Бугара, а у неким другим изворима налазимо и Арваније ( ark.PSQH .pp.23/54-17) Данашњи православни Албанци, Срби, Власи, Цинцари Богданци, су били припадници Српске православне цркве која је била најзначајнија верска институција тог времена са осам епархија: Скадарскo- зетска, Љешкопољско – Маћка, Тиранска – драчка, Елвасанска, Валонско – бератска, Охридска, Дибарско – Кулска, Горичко – Ђирска ( данас Корча и Ђирокастро), Скендербегов отац, Ђорђе је био Србин као и мајка Војислава. По доступним подацима Историјског архива Албаније ( ARK.NM.770/60-701 pp.6), Музеја народа у Тирани (nm. 99879 / 14) и Скадарског архива ( AShk ,2211/897 – 55) у које смо имали увид звала се Војислава, као и тврђава изнад Скадра која је преименована у извесну и историји непознату Росафину – Росафу с краја XIX. века а званично 1913. г.
Скендербегови отац Ђорђе и мајка Војислава давали су деци искључиво Српска имена: Јелена, Мара, Мамица, Влајка, Ангелина су биле њихове кћери, а Ђорђе, Констандин, Станиша, Репош, имена су њихових синова.

Мара Кастриотић се удала за Стефана I Црнојевића кнеза  Црне Горе,
Јелена Кастриотић се удала за Павла Балшића ,
Мамица Кастриотић се удала за Музаку Топића
Ангелина Кастриотић се удала за Владана Аријанита ( Аријанитовић ).
Влајка Кастриотић се удала за Ђока Музаку Топића.

Удавли су своје ћерке за Српске племиће, укључујући племићке породице Црнојевића и Балшић, чије је порекло неспорно, као и других племићких Српских породица као што су Аријанити ( Аријанитовић ) и Музака ( Муждрекић, то презиме и дан данас постији у Републици Српској ). Све поменуте породице су учествовале у Љешкој лиги 1444. године, што недвосмислено говори, да су своје ћерке удавале за Српске племиће.

Поједини модерни Албански историографи наводе да није било брака између породице Кастриотић и српског племства Немањића и Бранковић, што је чиста глупост, оних који присвајају Албанију и покушавају да јој дају Илирски код, због крвног сродства Кастриотића са обе фамилије.

Неки чланови Скендербегове породице сахрањени у Српском православном манастиру Хиландару, извору наше вјере, културе и науке. Тамо су сахрањени отац Ђорђе као и браћа: Константин и Репош ( монах Силуан ). Занимљив је дeо њихове сахране. Сахрањени на месту званом Арбанска кула. Сахрањени су у српском манастиру у Хиландару али на месту званом Арбанска кула, па шта то значи? То значи да је Арбанија била метох Манастира Хиландара Српске православне цркве који обновили Растко и Немања ( Сава и Симеон ) Немањићи и подигли Арбанску кулу, што се десило и на Београдским теразијама скоро осам вјекова касније када је подигнута зграда Албанија.

Када је ријеч о Скендербегу, вреди напоменути да је рођен као православац, да је прешао у ислам када је отет од Османлија, а покатоличен након дезертерства из Отоманско – јаничарске војске тако да није сахрањен у православној цркви.

Сахрањен је у католичкој цркви у Љешу, мада озбиљни Албанолози попут Академика др. Каплана Буровића тврде да се Скендербег пред смрт вратио у изворну вјеру Православну ( ср. „Његош и Скендербег“ – Женева 2009.г.) Када је Скендербег напустио османлијску војску, вратио се у своју постојбину и подигао заставу своје породице у Кроји и назвао себе Dominus Zeta Est Albaniae. Дакле, након свега горе изнесеног јасно је да је племићка породица Кастриотић била православно Српскка и да су били припадници Српске православне цркве. О томе су писали у коауторском тексту Архимандрит. проф. Београдског универзитета Јустин Поповић и Илија Банушевић ( потоњи епископ Аполонски Иринеј ), у Летопису СКА ( сада САНУ ) за 1925 .г стр .13-23