Врака и Врачани

Врака је српска општина  у северној Албанији у округу Скадра. Регион обухвата насеља смештена на обали Скадарског језера, неких 7 км северно од града Скадра. Врака је састављена од осам села а седиште општине налази се у селу Борич . Овај етнографски регион насељавају Срби и Подгоричани (како тамо називају Србе исламске вере ) и то је центар српске  заједнице у Албанији.

Године 2007. лингвисти Клаус Штајнке и Џелал Илири  су радом на терену утврдили тачност навода у литератури из прошлости, о постојању села етничких мањина која говоре српским језиком и који припадају Српској националној заједници. У области Скадра постоје следећа села са српском  популацијом која говоре зетски  дијалект српског језика.

                                                        

По књизи Албанског Академика и председника друштва историчара Селами Пулахија који је изучавао Скадарски дефтер из 1485. г. са пописом становништва, поменути академик  тврди да на Територији Скадарског санџаката нико није говорио албански језик, јер тада није ни постојало државе Албаније ( установљена Манастирским конгресом 1912. г. у Валони ) ни албанског језика, већ језик Гегаљонских Малесорских племена, који су још од средњег века припадали Кучима – Горња Зета . Selami Pulaha ,Tiranë 1976 .

Због таквог крајње објективног става Академика Пулахија Председник Савета министара Енвер Хоџа ,доживотни вођа Албанске партије рада саветовао му је„ да се добровољно повуче са места Председника Академије Наука Албаније и друштва историчара, како не би узбуњивао јавност његовим ненаучним ставовма, посебно, академике такозване Косовске Академије наука и уметности, која је установљена после усвајања Устава СФРЈ 1974. г. и наносио зло албанској народности у Дарданији  (по Косовским академицима старо име за Косово ) Zeri i Popullit nn 1297 ,s.2 . Селами Пулаха, није се предао под политичким притисцима Албанских власти и бива смењен декретом Рамиз Алије ,потоњег Председника Президијума Албанске партије рада „као непријатељ марксистичко – лењинистичке идеје савремене Албаније “ – Arrkiv PPSH ,Tirane 205-23/1977

( наставиће се)

Дејан Б. Бешовић