Слободан Пузовић

СЛОБОДАН ПУЗОВИЋ

Рођен 15.09.1962. године у Пријепољу, дипломирао на Шумарском факултету у Београду 1987. године и на истом факултету магистрирао 1998. године. Докторирао је на  Природно-математичком факултету, Универзитет у Новом Саду, 2008. године са темом „Далеководи као структурни фактор станишта птица“. Током стручне и научне каријере, на читавом низу скупова презентовао научне радове, како у земљи тако и у иностранству, претежно на тему заштите природе и орнитофауне. У Холандији 2004. године  стекао сертификат као  међународни експерт за управљање воденим (мочварним) стаништима. Од 2010. године носилац је научног звања – научни сарадник за област биологија и екологија. Добитник је неколико награда за развој волонтеризма у југоисточној Еврпи, за допринос у заштити природе у Србији и афирмацију заштите птица и природе у Србији.

Чланство у стручним и научним организацијама и експертским групама:

Ранији члан Српског Биолошког Друштва и извршног одбора Друштва Еколога Србије, као и председништва Академског друштва за заштиту природе из Новог Сада. Ранији члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије/Војводине. Члан уредништва националног орнитолошког часописа “Ciconia”. Ранији национални координатор IBA програма у Србији (Important Bird Areas – BirdLife International). Члан и сарадник више међународних асоцијација и стручних тимова: Woodcock and Snipe  Specialist Group (WSSG –  Wetland International ), White-tailed Eagle, Pigmy Cormorant & Ferruginous Duck Specialist Groups. Ранији привремени представник Србије у ad hok grupi (ECO-EG Expert Group), у оквиру Дунавске комисије (ICPDR). Сарадник експертске групе за птице грабљивице (World working Group for Raptors – WWGBP), као и Светског фонда за заштиту дивљине (WWF). Ранији члан међународне експертске групе за угрожене врсте при Светској унији за заштиту природе (IUCN/ TC), а у периоду 2005-2008 члан групе за угрожене врсте птица водених станишта  (IUCN SSC/WI). Члан међународне експертске групе за роде, ибисе и кашичаре (IUCN ISS, Stork, Ibis & Spoonbill Specialist Group). Ранији координатор на пословима имплементације Рамсарске конвенције у Србији/Војводини, посебно на подручју специјалних резервата природе, као и сличних активности у оквиру InterWet и MedWet програма. Од 1996. члан Комисије за заштиту и гајење дивљачи и научноистраживачки рад у оквиру Ловачког савеза Војводине и сличне Комисије у оквиру Ловачког савеза Србије. Од 2003. члан националног Форума (NEFM – National Ecological Forum Member) за израду Националног еколошког акционог плана (NEAP). Члан више националних комисија и експертских група из области заштите животне средине, природе и биодиверзитета. Учесник у изради националних стратегија из области животне средине и у реализацији Тwining пројеката са ЕU у Србији. Према Решењу надлежног Министарства члан националне радне групе за успостављање еколошке мреже NATURA2000 у Републици Србији. Члан националног тима за преговоре са ЕУ у области заштите животне средине (поглавље 27.). Учествовао 2015. године као члан делегације Републике Србије на  експланаторном и билатералном скринингу са Европском комисијом у Бриселу везано за поглавље 27. – животна средина.

Пословна и стручна задужења

Од 1987. године до 1995. године радно је ангажован у Природњачком музеју Београд као кустос за орнитологију у Зоолошком оделењу и као шеф Музеја шумарства и лова на Калемегдану, у оквиру Биолошког сектора Природњачког музеја. Од 1996. године до априла 2003. године био запослен у Заводу за заштиту природе Србије, одељење у Новом Саду, као помоћник директора и орнитолог – Сектор за биодиверзитет, а потом од 2003. ради као помоћник  и заменик покрајинског секретара – Сектор за заштиту природних ресурса и биодиверзитета АП Војводине. Од 2008. године, до априла 2011. године, био је члан Извршног већа АП Војводине и радио у Покрајинском секретаријату за заштиту животне средине и одрживи развој као покрајински секретар. Након тога до 2012. године у истом Секретаријату обављао функцију подсекретара. Од  јула 2012. године до јуна 2016. године био члан Покрајинске владе АП Војводине и радио у Покрајинском секретаријату за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине као покрајински секретар. Од јуна 2016. године до јесени 2022. године радио у Покрајинском заводу за заштиту природе на месту помоћника директора. Након тога ради у Покрајинском заводу за заштиту природе као стручњак за заштиту природе.

Учешће у пројектима, образовно-едукативним и промотивним активностима: 

Учесник већег броја програма и пројеката у Србији и бившој Југославији (зоолошка истраживања, активна заштита природе, биомониторинг, едукација) у сарадњи са The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe (REC), EECONET, EURONATUR, са Друштвом еколога Србије, Друштвом биолога Србије, Младим истраживачима Србије, Младим истраживачима Војводине, БИД „Јосиф Панчић“, Истраживачком станицом «Петница», Друштвом за заштиту и проучавање птица Војводине/Србије, Заводом за заштиту природе Србије, Покрајинским заводом за заштиту природе, Природњачким музејом Београд, Дечијим културним центром Београд, Покретом горана Новог Сада,  и тд. Координатор и руководилац 5 еколошких школа у Србији у организацији Младих истраживача Србије (Тара, Ђердап, Власина, Златар и Златибор) и бројних едукативних програма за полазнике школског и предшколског узраста, са акцентом на зоологију и заштиту природе. Руководилац међународног пројекта на Обедској бари у сарадњи са ЕЕCONET, Frankfurt zoological Society – help for threatened Wildlife и Еuronatur (EAF Obedska bara No: YU NAF.68 &  CS.NAF.68b: „Conservation-rehabilitation Measures in Obedska bara“). Учесник у пројектима САНУ и Природњачког музеја Београд – „Црвена књига кичмењака Србије” и „Фауна Србије”. Координирао и учествовао у вишегодишњем пројекту „Праћење миграције птица у Србији” у периоду 1983-1986, уз подршку Фонда за науку Србије  и у организацији Биолошког факултета Београд и БИД „ Јосиф Панчић” (Прешево, Багрдан, Затоње и Панчевачки рит). Учесник на бројним међународним конгресима, симпозијумима, конференцијама, округлим столовима, и тд. Са ТВ Београд као сценариста и стручни сарадник снимио 12 научно-популарних филмова у оквиру серијала “Природа Југославије” и “Откривање природе”. Учествовао у преко 1.200 емисија на Радију и Телевизији и реализовао око 250 интервјуа за дневне и периодичне часописе. Учествовао у изради номинационих формулара  за нова Рамсарска подручја у Србији (Слано копово, Лабудово окно и Пештерско поље) у оквиру Рамсарске конвенције. Уредник едиције „ Рамсарска подручка Војводине”.  Руководио пројектима процене популација птица гнездарица Србије и Црне Горе у оквиру међународног партнерства BirdLife International, првим те врсте у Србији (1990-2002; 2008-2013). Tokom 2011. године учестовао у студијском путовању у оквиру пројекта „ Strengthening Administrative Capacities for Protected Areas in Serbia NATURA 2000”, у оквиру кога је био једна од аутора студије „ Management plan of Obedska bara – potential Natura 2000 site in Serbia”.  Учествовао по позиву као предавач студентима са темама из области зоологије и заштите природе на Биолошком факултету у Београду, Департману за биологију и екологију ПМФ у Новом Саду, Футура факултету за примењену екологију у Београду и Шумарском факултету у Београду. Одржао бројна предавања студентима новосадског и београдског универзитета током њихових посета Природњачком музеју у Београду, Заводу за заштиту природе Србије и Покрајинском заводу за заштиту природе. Један од уредника  књиге „Црвeнa књигa фaунe Србиje III – Птицe“, у издању Зaвoда зa зaштиту прирoдe Србиje, Унивeрзитeта у Нoвoм Сaду, Прирoднo–мaтeмaтичког фaкултeта, Дeпaртмaна зa биoлoгиjу и eкoлoгиjу и Друштва зa зaштиту и прoучaвaњe птицa Србиje.

 

Рецензије и учешће у комисијама за стицање научних звања:

– Рецензент каталога изложбе „Птице Републике Српске – из орнитолошке збирке Музеја Републике Српске“. Аутор изложбе и каталога: Бранислав Гашић. Издавач: Музеј Републике Српске, Бањалука, 1999. године.

– Рецензент уџбеника из Ловства за III и IV разред Шумарске школе у Краљеву, прво издање. Аутор: Мр Зоран Ристић. Издавач: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001. године.

– Рецензент уџбеника из Биологије за VIII разред основне школе, прво издање. Аутори: Весна Миљуш и Зорица Радишић, Издавач: Издавачка кућа „Клетт“, Београд, 2010. године.

– Рецензент књиге „Птице Засавице“. Аутори: Димитрије Радишић, Марко Шћибан, Милан Ружић & Михајло Станковић. Издавач; Покрет горана Сремске Митровице, Сремска Митровица, 2010. године.

– Члан комисије за оцену и одбрану докторске дисертације кандидата Мр Мирјане Бартуле под називом „Управљање одрживим развојем подручја у Србији у складу са Рамсарском конвенцијом“. Факултет за примењену екологију „Футура“, Универзитет „Сингидунум“, Београд, 2011. године.

– Рецензент књиге „Птице Свете Горе“. Аутор: Мр Јавор Рашајски. Издавач: Матица српска, одељење за природне науке, Нови Сад, 2012. године.

– Рецензент поглавља у књизи: „Book Chapter „Fauna of the Riparian Ecosystems – Amphibians, Reptiles, Birds and Mammals”. Аутори: Jelka Crnobrnja-Isailović, Avdul Adrović, Marko Ćaleta, Nada Ćosić, Dušan Jelić, Dražen Kotrošan, Duje Lisičić, Saša Marinković, Katja Poboljšaj, Primož Presetnik and Goran Sekulić. Springer-Verlag GmbH Heidelberg, “The Sava River” book edited by R. Milačič, J. Ščančar and M. Paunović (Volume Editors), series “The Handbook of Environmental Chemistry”, 31.

– Рецензент књиге „Птице Србије – критички преглед врста“. Аутори: Марко Шћибан, Димитрије  Радишић, Драженко Рајковић, Војислав Васић & Урош Пантовић. Издавачи: Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад, 2015. година.

– Рецензент књиге „Увод у конзервациону биологију“. Аутори: Richard B. Primack, Дубравка Милић, Снежана Раденковић, Драгана Обрехт, Оливера Бијелић-Чабрило & Анте Вујић.  Издавач: Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду,  2015. године.

– Рецензент књиге „Птице клисуре Милешевке и Јадовника“. Аутор: Брано Рудић.  Издавачи: Удружење грађана „Јадовник“ Пријепоље, Еколошко удружење „Чувари природе“ Пожега и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад, 2017. године.

– Рецензент књиге „Атлас птица гнездарица Засавице“. Аутор: Марко Шћибан. Издавачи: Покрет горана Сремске Митровице и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад, 2017. године.

– Рецензент књиге „Атлас миграторних птица и слепих мишева Србије“. Аутори: Далиборка Станковић, Милан Пауновић и Марко Раковић. Издавач: Природњачки музеј Београд, посебна издања, књига 46, Београд, 2018. године.

Библиографија:

Објавио:

Монографије, поглавља у монографијама, у земљи и иностранству – 64.

Научни радови, у земљи и иностранству – 143.

Саопштења у изводу на научним и стручним скуповима, у земљи и иностранству – 41.

Експертске студије и стручни радови, у земљи и иностранству – 23.

Чланци и прикази у периодичној и дневној штампи, у земљи и иностранству – 96.