Разговор с поводом: Епископ Епархије милешевске, господин Атанасије ВАСКРС ЈЕ СИМБОЛ ПОБЕДЕ ЖИВОТА НАД СМРЋУ
„Опстају само најхрабрији, најодважнији, они који најчистије верују.Не може се хришћанин бити делимично. Хришћанин се мора бити у целости и следити Христов пут. Ни нама Србима кроз векове није било лако. Наш народ је чак у целости бивао протериван са ових простора али следећи светосавски пут и пут Христа увек смо се враћали и опстајали“ Васкрс, највећи хришћански празник, дан када хришћани славе победу Христа над самом смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ хришћанства. Васкрс је препознатљив и по даривању шараних јаја као и по такмичењима чије јаје је тврђе и које ће полупати највише других јаја. По предању Марија Магдалена када је после Христовог Вазнесења, пошла у Рим како би проповедала Јеванђеље, изашавши пред цара Тиберија, даривала му је офарбано јаје уз речи: „Христос Васкресе“. По угледу на њено чињење, хришћани су подржали праксу бојења и шарања јаја. Шарање јаја је толико разноврсно да се данас могу срести јаја шарана свим могућим техникама и стиловима, претежно изражавајући хришћанска обележја или натписе али и друге симболе и шаре. Свакако јаја представљају симбол новог безгрешног живота, ослобађање од греха и смрти. Шарано јаје симболизује вечни живот. Хришћани се за Васкрс поздрављају речима: „Христос Васкресе“ и „Ваистину Христос Васкре“.
Поводом Васкрса уприличили смо разговор са епископом Епархије милешевске, господином Атанасијем. На самом почетку разговора питали смо владику Атанасија колики је значај Васкрса и шта он представља? „Васкрс је један од најзначајнијих празника за хришћање, симболизује победу живота над смрћу. Васкрсење Христово указује на живот вечни. Христос је овим чином потврдио своје учење о вечном животу уједно учвршћујући улогу хришћанства у свету. У овим тешким ратним годинама можемо издвојити две Божије заповјести које кажу: љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом, и свом мишљу својом, и друга је љуби ближњег свог као себе самог. А ко су нам ближњи? Па, ближњи су нам сви људи овог света. Сваки човек. Свако људско биће које је предмет Божије љубави. Васкрс је дан кад сви имамо прилику да исправимо себе, да наставимо светосавским путем, путем Христа Спаситеља, да праштамо и волимо једни друге. Хришћанство нас учи да треба живети у заједници са Богом и свим људима на свету. Хришћански живот је живот без мржње, грамзивости, сукоба, без злобе, живот пун љубави и разумевања. А како би у овим тешким временима ратова, и свих других зала могли даље? Само превазилазећи све различитости и верујући у љубав према ближњем свом“, каже господин Атанасије.
На питање да ли је данас тешко бити у овом тренутку хришћанин, епископ
Атанасије каже:
„Цело човечанство се налази на искушењу, великом испиту: како даље и шта је то што ће нас зближити и спасити у будућности. Шта ћемо примењивати као метод савладавања свих препрека према спасењу? Мислим да ми православни хришћани имамо најбољу духовну трпезу, најбоља средства и предлоге за разрешење светске кризе. Ми смо следбеници Христовог Јеванђеља и Христове науке. А да ли је тешко? Јесте али увек је и било тешко. Никада није било лако. Опстају само најхрабрији, најодважнији, они који најчистије верују.Не може се хришћанин бити делимично. Хришћанин се мора бити у целости и следити Христов пут. Ни нама Србима кроз векове није било лако. Наш народ је чак у целости бивао протериван са ових простора али следећи светосавски пут и пут Христа увек смо се враћали и опстајали. Бог је за спасење одредио покајање и исповест. И свима дао прилику да достигну живот вјечни. Со не смијемо обљутавити, иначе како би се засолили“?
Говорећи о тешкој ситуацији у свету и ратовима које видимо на све стране
истакао је да „морамо бити Божији сарадници“. „ Ми смо Богу потребни. Видите, он је изабрао апостоле, своје ученике, који су проносили Божју реч. Није остао сам. Ученицима је предао у задатак шта ће чинити и како ће уређивати свет. А после апостола имамо свете оце, који су преносили Христову науку и учили оном најбољем, тако да су постали најбољи сарадници Христови у спасењу света. Свети Сава је у том историјском ланцу и ми морамо наставити светосавским путем,а то је пут праштања, љубави, помирења и свеукупног напретка. Хришћани морају бити прави учитељи, прави свештеници, прави домаћини. Морамо бити креативни, неговати породицу и чувати је. Како је чувати? Тако што морамо децу васпитавати и обазовати. Морамо бити биолошко, духовни и интелектуални ствараоци како би обновили заједницу. Од тога зависи да ли ћемо успети.
И треба се држати молитве, попут оне: „Дај Боже да се Срби сложе, да се Богу
приближе и умноже“. А Бог није неко закерало да он нама замера. Он нас све воли и све нас љуби, и грешне и праведне. Само нас грешнике гледа са мало више туге, а праведнике са радошћу. Од нас се тражи исповест као духовни подвиг у коме ми сами избацујемо оно лоше, труло из наших живота и крећемо даље, преображени, оснажени и очишћени од свих грехова“. Епископ Епархије милешевске је поводом насупајућег празника, честитајући верујућем народу још рекао:
„Настојмо да покажемо своје највеће вредности. Оно што је најбоље у нама. Окупимо породицу, окупимо пријатеље, окупимо се и око Цркве, праштајмо, волимо једни друге, помозимо својим ближњима и бар се трудимо да свакако будемо бољи, Богу угоднији. Нек буде Христос по среди нас. Христос Варскресе“!
В.Б.
