Православци у Албанији

Пише: Дејан Бешовић

Готово сваки четврти становник Албаније данас се изјашњава као православац. Православце у Албанији не чине само Срби, Цинцари и Власи већ и велики број Албанаца.

До пре једног века хришћани су били већинско становништво у Албанији, православци су тада чинили две трећине, а католици једну трећину од укупног броја хришћана у Албанији.

Већинско становништво у Скадру и северу Албаније све до краја Првог светског рата чинили су Срби који су оставили бројне трагове у том древном граду. Уз реку Бојану и данас стоје остаци Цркве Светих врача Сергија и Вакха, коју је још 1205. године саградио српски краљ Балша Први, а обновила Јелена Анжујска у 13. веку. У тој цркви почива пет српских краљева из владарске династије Балшића који су били краљеви Зете и српских поморских земаља и који су столовали у Скадру.

У тврђави у Скадру налазе се остаци Цркве Светог Стефана, којој су Турци, након заузимања Скадра дозидали минарет и претворили је у џамију.

Један од најстаријих храмова у Албанији који су подигли српски владари налази се на југу Албаније у Москопољу. То је Црква Свете Петке коју је подигао Јован Балшић 1135. године, а обновили Дејановићи који су управљали Корчанском републиком и северним делом Косова и Метохије.
У камене дефтере Берата, града који се три века звао Белиград Арнаутски Београд или Стари Београд уписали су се међу првима Срби. До данас је остала сачувана црква коју је у Берату саградио краљ Милутин.

У Елбасану, у манастиру посвећеном Светом Јовану Владимиру и данас се чувају мошти Јована Владимира, владара Дукље од 1000. до 1016. године, коме је у Преспи, на превару, одрубио главу Јован Владислав, синовац бугарског цара Самуила, чијом је ћерком био ожењен Јован Владимир.

Овај владар, који је погубљен у 26. години је први светац међу српским владарима.