Знаменити Срби Албаније – Радивоје Беровић

Радивоје Беровић рођен је у Скадру,  27. новембар 1900 у породици Филипа Беровића, члана Српског правитељства Скадaрског, познатог  трговца и мајке Десанке рођ Крстовић из Грила Врачког. Породица Беровић имала је у власништву цјелокупни центар Скадра а његов предак гроф Ђорђе Беровић био је и први градоначелник Скадра. Радивоје је био најпознатији  српски интерниста и професор, члан САНУ. Уз то био је дописни члан Француске, Совјетске, Грчке, Румунске и Италијанске, Њемачке академије наука.
Похађао је основну школу „Обилић“ у Скадру, Скадарску Гимназију и Другу гимназију у Београду. Завршио у року медицински факултет у Београду са просјечном оцјеном 10. Специјализирао у Паризу а докторирао у Москви По повратку у Београд бива изабран за асистента у настави, ванредног и редовног професора Медицинског факултета у Београду од 1957. године. У периоду од 1959. до 1960. године био декан на истом факултету.
Био је и управник Интерне Б клинике Медицинског факултета у Београду, као и професор на Великој медицинској школи током 1951 . године. Беровић је био дописни члан САНУ од 17. децембра 1959 . године, а редовни од 16. децембра 1965 . године на Одељењу медицинских наука, а ушао је са уводним излагањем: Актуелни проблеми дијабетеса. Посебна издања/САНУ. Споменик. 402: 30 (1967) 29−34.
Институт за дијабетес је организовао по узору на сличне институције у свијету и увео модерну интерну медицину у Србији. На његову иницијативу у Институту је створен високо стручни кадар, који је своја знања из дијабетологије стицао у земљи и иностранству. Радивоје је сарађивао са свим медицинско -интернистичким центрима у Југославији и са многим у свијету у Енглеској, Француској, Совјетском Савезу, Румунији, Бугарској, Чехословачкој, САД, Мађарској и другдје.
Дуги низ година је био предсједник Интернистичке секције Српског лекарског друштва, од 1961. до 1975. и председник Удружења интерниста Југославије, од 1964. до 1975. године. Након тога је био њихов доживотни почасни предсједник, као и председник Републичке стручне комисије за интерне болести и дијабетес , од 1974. до смрти .Преминуо је 7. децембра 1977. године у Новом Саду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Објавио је око 2400 стручних и научних радова на десетак свјетских језика, 24 књиге из интерне медицине и дијабетологије и 6 уџбеника. Уз медицину Беровић се бавио поезијом и прозом .Његов роман „Сјен Скадра “ налази се у штампи а збирка родољубиве поезије „На бранику Враке “ штампана је у Чикагу 1993 .г. Његова сестра Загорка била је такође љекар – реуматолог а друга сестра Анђа је била професор у скадарској Гимназији „Јордан Мишовић “ ( Jordan Misja).