Знаменити Срби у Албанији – Новак Мрасоровић

Пише: Дејан Бешовић

Новак Мрасоровић  био је српски кесар, вазал краља Вукашина Мрњавчевића.
Новак се првобитно спомиње без икакве титуле. У изворима га срећемо јануара 1366. године у повељи краља Вукашина којом је потврдио Новаков дар светогорском манастиру Светог Пантелејмона. Новак је даровао села0: Копривљане, Пољанице, Коплљаник  Каменицу и Кулу Рашку у Горњој Зети. У повељи је наглашено да је села населио сам Новак прије него што их је даровао. Када спомињемо село Копривљане вјероватно је у питању селиште (напуштено село) кога је Новак обновио. Три године касније спомиње се извесни кесар Новак у ктиторској композицији Богородичне цркве на острву Малом граду на Преспи у данашњој Албанији. Миљуков је у лику овог кесара препознао Мрасоровића. Носио је веома високу титулу кесара, резервисану за чланове владареве породице. Уз кесара Новака јављају се и његова жена, кесариса Кале и син Амирал. Чињеница да се са кесарском титулом јавља 1369. године, не оставља сумње да му је титулу подарио цар Урош (1355-1371). У натпису из 1368/9. године је, међутим, јасно наглашено да је Новак вазал краља Вукашина (1365-1371).

У повељи кнеза Лазара Хребељановића која се чува у манастиру Прасквице из 1380. године налазимо податак о могућем сроднику Новака. Том повељом је Лазар своме „брату са којим је попио крв„ – побратиму, Црепу Вукославићу, потврдио власништво над селом Лешјем. У изасланству Хиландара који је био једна од страна у спору налазили су се „старац“ Атанасије Висимач чији надимак може сведочити о витешком тј. властелинском поријеклу и Атанасије Мрасорић, који је сродник Новака Мрасоровића.
Црква Рођења Пресвете Богородице на Малом граду или Богородична црква (алб. Kisha e Shën Mërisë Maligradit) је православна црква на острву Мали Град, у албанском дијелу Преспанског језера. Он је задужбина племића и кесара Новака Мрасоровића. Црква је проглашена за споменик културе Албаније.
Црква има фреске и грчке натписе који датирају из 1369. Постоје фреске које приказују породицу српског кесара Новака Мрасоровића и његову супругу Калију.

Подигнута је на југоисточној страни острва, у једном великом природном усјеку у виду пећине. Црква је више од једног вијека позната медиевистичкој науци, посебно откако је крајем 19. вијека руски научник Павел Микуков први описао њене фреске и објавио историјске натписе исписане на њима. При том се највише задржао на живопису западне фасаде и портретима ктитора покушавајући и да прецизније утврди идентитет кесара Новака. Поред тога, Микуков даје и детаљан опис фресака с почетка 17 вијека (1607), Страшног суда на западној фасади цркве и композиције Рођења Богородице, која је насликана у лунете изнад западних врата. Миљуков је у лику овог кесара препознао Мрасоровића.
Новак је погинуо 1369 .године у првом продору Османлија према Србији ,двије године прије Маричке битке у Преспанској бици, када су Срби успјели да одврате десетоструко надмоћнијег непријатеља од својих граница. Мрасоровић је погубио Али Пашу Џевердара стрица султана Мурата I.