Знаменити Срби у Албанији – Гроф хаџи Ђорђе Беровић

Пише: Дејан Бешовић

Рођен је у Скадру 1845. године од оца Павла и мајке Љубице рођ. Крстовић, у српској породици. Био је последњи у линији грофова из породице Беровић. У 19. вијеку влада Османског царства тражила да хришћанске породице пошаљу синове на образовање у Цариград како би имала школоване хришћане за управнике хришћанских провинција. Тамо Ђорђе завршава војну султанску академију, а по изворима недељној Литургију присуствовао је у Фанару у сједишту Васељенске патријаршије. Ту је први пут дошао у сукоб са Патријархом Антимом VI који није признавао Српски народ на просторима просторима Скадарског, Химарског, Критског и Валонског санџаката.
Познат је по томе што је помирио грчке побуњенике и Порту на Криту 1870 .године . Грци су га сматрали својим кнезом, а турци њиховим пашом.
Гроф Ђорђе Беровић искључиво је у препискама користио Српски језик. По доступним изворима Ђорђе је био именован за првог градоначелника Скадра, ферманом султана
Абдул Меџида од Махмуда .
Гроф Ђорђе Беровић, боравио је у Скадру као и на Криту, Химари, Валони. Издејствовао је слободно исповиједање Православне вјере за Скадарске Србе као и Србе широм Скадарског, Љешког Валонског и Химарског вилајета. Његова имовина захватала је предио центра данашњег Скадра на коме су смјештени: Хотел Розафа, Централна пошта, дом војске, стара Башкија, Етнографски музеј града Скадра ,улица Николе Идроменића ( Стара Скадарлија ), Стадион ФК „Влазнија “. У Враки и Каменици подигао је двије школе и обновио Цркву Светог Јована Крститеља у Кули Рашкој у народу познатог као Јован Рашки. Врачане је населио у Деригнату – на обалама ријеке Бојане и издејствовао да добију Свештеника у Цркви Светих бесребреника Сергија и Вакха у Срђу, старој задужбини Јелене Анжујске. Као први српски свештеник после готово пет вјекова ,спомиње се Презвитер Драго Крстовић из Куле Рашке -arrkiv Shqiperia po.556- 99/19 po 44 .

По доступним изворима гроф Ђорђе Беровић установио је прву Српску четвороразредну школу у Скадру назвавши је по жени Гојка Мрњавчевића „ГОЈКОВИЦА “ 1870 .г. Како смо презентовали раније прва Српска школа основана је за православне Србе у Боричу 1808.г. али није имала потребну дозволу . Први градоначелник Скадра гроф хаџи Ђорђе Беровић озваничио је њен рад а од 1890 .г. до њеног затварања 1934 .г . школа ће носити име „Обилић “ . Аутор овог текста пронашао је у опскурној студији Академика проф.др. Момчила Спремића следеће : „Срби у Скадру нису имали организованог верског и образовног система до 1934 .г. “ . Како је ово ноторна глупост реаговао је Академик проф.др .Милош Благојевић такође професор на одсеку за историју Филозофског факултета у Београду у Политици 21.маја 1991 .г. стр.8-9 „Колега Спремић не само да не износи релевантне историјске већ грубо и ненаучно негира нешто што зна свако дете ,да је Скадар на Бојани исходиште српске духовности и писмености “ . На страну Академика Благојевића стала је ондашња историјска елита Српског народа на челу са Академицима :Симом Ћирковићем ,Василијем Крстићем и Андрејем Митровићем .

Гроф хаџи Ђорђе Беровић умро је на Криту 1897.г. претходно добивши чин генерала -гувернанта Крита и Кнеза аутономне покрајине Самос . По доласку на Крит турски валија Стрикан -бег Анадоли ухапсио је Ђорђа Беровића због његовог залагања за мирно решење критске кризе .
Велике силе које су поставиле блокаду Критског острва интервенисале су да га ослободе. Његово ослобађање у Ханију дочекано је са одушевљењем грчког становништва. Након успостављања независне Критске државе , гроф Беровић је предао кључеве тврђаве Ханије грчком принцу Ђорђу Мавровунису  и повукао се у Венецију гдје је провео одређено вријеме . Године 1910 .прелази у Дубровник .Присуствовао је помазању Књаза Николе на Цетињу када је добио медаљу Обилића од Краља Николе Петровића на Цетињу поводом проглашења Црне Горе за Краљевину.

Умро је у Дубровнику 1925 .године . Сахрањен је у порти Српско- православног гробља у Бонинову „између три Цркве „За грофа Беровића је битно напоменути да се осим војно-политичког посла бавио поезијом,класичним сликарством, фреско сликарством и иконописом . На Криту и данас у Цркви Свете Тројице постоји на западној страни зида осликано Житије Немањића ,рад Хаџи Ђорђа Беровића . У истоименој Цркви у Боричу било је постављено шест икона истог аутора од којих су пронађене три а у музеју Скадра постоји његова пјесма на Српском језику „Скадранка “ која описује тежак живот скадарске Српкиње .

Гроф Ђорђе Беровић био је прави полиглота. Осим матерњег Српског служио се турским ,Гега и Тоска албанским наречјима ,Грчким ,Латинским ,Бугарским ,Влашким ,Румунским ,француским ,италијанским и арапским језиком .