Знаменити Срби у Албанији – Тома Прељубовић

Пише: Дејан Бешовић

Тома Прељубовић  био је српски велможа који је из Јањине владао дијелом Епира, од 1366. или 1367. године, до своје смрти 1384. године.

Током своје владавине, водио је успјешне борбе са локалним Албанцима и својим латинским сусједима.
Тома је био син кесара Гргура Прељуба, који је погинуо у бици код Преспе почетком 1356. године. Он је током владавине Душана Силног (краљ 1331 — 1346, цар 1346—1355), управљао Тесалијом, из Трикале. Томина мајка била је Ирина, која се после Гргурове смрти, преудала за Радослава Хлапена, господара Водена и Бера, у егејској Македонији.
Био је ожењен Маријом Ангелином, ћерком цара Симеона Синише (1359—1370), Душановог полубрата. Са њом је највјероватније имао сина, који је умро млад. Поред њега, Тома је имао и ванбрачну ћерку Ирину, коју је удао за Ђона Љоша, господара Арте.
После погибије кесара Прељуба, Ирина и Тома су напустили Тесалију, због напада Нићифора II Орсинија (1335—1338, 1356 — 1359). Она се преудала за Радослава Хлапена, који је посинио Тому и покренуо офанзиву ка Тесалији, током 1359. и 1360. године. Он није успио да из ње потисне Симеона Синишу, али је рат окончан споразумом према коме је Синиша Хлапену предао Костур, а Тому је оженио својом ћерком Маријом Ангелином.
На захтјеве становника Јањине, да их заштити од сталних албанских напада, Синиша је 1366. године у град упутио Тому, коме је додијелио титулу деспота. Он је већ 1366. или 1367. године стигао у Јањину са српским снагама и овладао сјеверним делом Епира, док су јужни делови (Арта и Анђелокастро), остали под контролом Влашких првака, Петра Љоше и Ђин Буа Шпата. Врло брзо по његовом доласку, Петар Љоша је освојио Јањину, али град није заузет, а сукоб је окончан удајом Томине ванбрачне Ћерке Ирине, за Петровог сина Ђона. После Петрове смрти 1374. године, сукоб је настављен са његовим наследником Ђином Шпатом, али су непријатељства прекинута уговарањем брака између Ђина и Томине полусестре Јелене. Нови напад на град услиједио је 1377. године, али град поново није освојен. Већ 1379. године, Јањина је поново запосједнута , али је после тешке борбе, Тома Прељубовић са својим снагама успио да и тај албански напад одбије.
Он се после тога обратио својим сусједима, Латинима и Османлијама, од којих је тражио помоћ за борбу против Албанаца. Уз помоћ османских помоћних одреда које је добио 1381. године, Тома је започео офанзиву против Албанаца. До 1384. године, он је успио да их потисне и побиједи у рату. Због своје суровости у овим борбама, Тома је добио надимак Албаноктонос  – Албаноубица.
Поред рата против Албанаца, Тома је успјешно ратовао и против кнежевине Ахаје и преосталих латинских посједа на Пелопонезу. Он је у једној бици, вођеној у Акарнанији 1379. године, потукао војску Јовановаца и заробио Фирентинца Исаула де Буонделмонтија (1385—1411).
Против Томе Прељубовића је у Јањини склопљена завјера и он је 23. децембра 1384. године, пронађен мртав у свом кревету, пререзаног врата, а према Јањинској хроници, убио га је један од припадника његове личне гарде. За новог владара је проглашена Томина удовица Марија, која се већ у фебруару 1385. године, по препоруци свог брата Јована (1370—1373) који је тада био монах у Метеорима, преудала за Буонделмонтија, који је наставио да влада и после њене смрти, 28. децембра 1394. године.
Тома Прељубовић и његова супруга Марија Ангелина, су били донатори православних манастира. У манастиру Преображења у Метеорима, чији је ктитор био Маријин рођени брат Јован, чува се икона Невјерног Томе, на којој су приказани и Тома Прељубовић и Марија Ангелина. Поред тога, у шпанском граду Куенки, сједишту истоимене провинције, чува се реликвијар-диптих на коме су приказани Исус, Богородица и још 28 светаца. Ликови ктитора су данас исчезли, али су опстали натписи на основу којих сазнајемо да је ријеч о Томи и Марији. Сматра се да је он послужио као узор за прављење још једног диптиха, који је Марија поклонила манастиру Преображења, а који је само дјелимично очуван.