Срби у Албанији: Забрана убаштињења Врачана
Пише: Дејан Бешовић
Расељавање се интензивирало године 1933. Два врачанска рода, Вујачићи и Ђоровићи, напустили су Враку пре сеобе, тако да је остало 57 родова од којих је 31 род, укључујући и оне из Каменице и Деригната, у целини захваћен сеобом и то: Пелевићи, Решетари, Сенићи, Ђурчевићи, Кркотићи, Пешовићи, Мреновићи, Поповићи (остаје их у Каменици), Ламбулићи, Каварићи, Милошевићи, Пејовићи, Крачковићи, Бањовићи, Жарићи, Мајићи, Никићи, Пешукићи, Раичевићи, Ускоковићи, Шуњевићи, Марковићи-Бјелановићи, Марковићи, Андријевићи, Гашовићи, Горовићи, Драговићи, Контићи, Милогорићи, Радичковићи, Радовићи и Улишићи из Каменице. Њима се у Зети прикључује раније одсељен род Вујачића.
Пелевићи се у марту 1934. селе из Враке за Пећ, где се разврставају у 20 породица. Четири породице су купиле земљу у селу Злопеку и једна у Белом Пољу код Пећи. Петнаест породица се населило у Подримље у селима: Бубле, Турјак (по пет породица), Сарош (четири породице) и Понорац (једна породица) на земљу добијену од аграра. Пелевићи у Турјаку добили су и 34 хектара шуме у селу Кијеву.
Решетари са досељењем у Пећ броје осам породица. Шест породица се доселило 1934, а по једна 1935. и 1936. године. Седам породица је добило земљу у селу Радости, а насељава се шест, јер је једна породица остала у Пећи. Осма породица се населила у село Крамовик, на качачкој земљи и кући. Исте године и то пет породица у село Дањане и три у село Доманек.
Ђурчевићи се приликом насељавања разврставају у осам породица из три задруге. Једна задруга са три породице насељава се, 1933. године, на купљено имање у селу Клинчини код Пећи. Наредне године прелази на од аграра добијену земљу у Дреновцу код Дечана, где поред кестењасте шуме добија радну земљу. Кућу и земљу у Клинчини продаје, а делимично врши замену за земљу и кућу у Дреновцу. Друга задруга са две породице насељава се, 1934. године, у Подримље, село Мрасор. Трећа задруга са три породице насељава се, 1935. године, у Подримље, у селу Бубовцу.
Кркотићи напуштају Враку 1934. године. Разврстани у девет аграрних субјеката (породица) насељавају се у Подримље и то четири породице у селу Добром Долу, три породице у селу Чифлаку и три породице у селу Сарошу.
Пешовићи су чинили ширу породичну задругу у трећем кољену. Четири сродника свете пре сеобе брата и бјеже за Југославију, од њих се два насељавају у село Адране код Краљева, а друга два у Бањицу код Истока. Пошто сви добијају земљу од аграра у Бањици, а нешто су земље купили од насељеника, која је пре тога била качачка, браћа из Адрана прелазе у Бањицу. Године 1933. досељавају се из Враке у Бањицу и преостала два брата, где добијају земљу по колонистичком и добровољачком основу – шуму и радну качачку земљу. Тако је у Бањици настала насеобина Пешовића од шест породица. Мреновићи при насељавању чине пет породица. Једна се населила, 1934. године, у Подримље, у селу Понорцу, а четири, 1935. године, у Визомирицу код Пећи на од аграра добијеној и купљеној земљи.
Поповићи, пет породица, се насељавају, 1934. године, у Подримље, у селу Радости.
Ламбулићи, четири породице, се насељавају, 1935. године, у Подримље, у селу Врањак. Исте године и то пет породица у село Дањане и три у село Доманек.
Ђурчевићи се приликом насељавања разврставају у осам породица из три задруге. Једна задруга са три породице насељава се, 1933. године, на купљено имање у селу Клинчини код Пећи. Наредне године прелази на од аграра добијену земљу у Дреновцу код Дечана, где поред кестењасте шуме добија радну земљу. Кућу и земљу у Клинчини продаје, а делимично врши замену за земљу и кућу у Дреновцу. Друга задруга са две породице насељава се, 1934. године, у Подримље, село Мрасор. Трећа задруга са три породице насељава се, 1935. године, у Подримље, у селу Бубовцу.
Кркотићи напуштају Враку 1934. године. Разврстани у девет аграрних субјеката насељавају се у Подримље и то четири породице у селу Добром Долу, три породице у селу Чифлаку и три породице у селу Сарошу.
Пешовићи су чинили ширу породичну задругу у трећем кољену. Четири сродника свете пре сеобе брата и бјеже за Југославију, од њих се два насељавају у село Адране код Краљева, а друга два у Бањицу код Истока. Пошто сви добијају земљу од аграра у Бањици, а нешто су земље купили од насељеника, која је прије тога била качачка, браћа из Адрана прелазе у Бањицу. Године 1933. досељавају се из Враке у Бањицу и преостала два брата, гдје добијају земљу по,колонистичком и добровољачком основу – шуму и радну качачку земљу. Тако је у Бањици настала насеобина Пешовића од шест породица.
Мреновићи при насељавању чине пет породица. Једна се населила, 1934. године, у Подримље, у селу Понорцу, а четири, 1935. године, у Визомирицу код Пећи на од аграра добијеној и купљеној земљи.Поповићи, пет породица, се насељавају, 1934. године, у Подримље, у селу Радости.Ламбулићи, четири породице, се насељавају, 1935. године, у Подримље, у селу Врањак.Каварићи, три породице, насељавају се, 1934. године, у Подримље, село Геџа.Пејовићи, три породице, насељавају се у Подримље, село Бубли.
Крачковићи, три породице, се насељавају, 1934. године, у Подримље, селу Добром Долу.Бањовићи чине двије породице и обје се насељавају у Подримље, једна 1932. године у село Зрзе, а друга, 1934. године, у село Турјак.
Жарићи, двије породице, се насељавају у Подримље, селу Сароши.Мајићи, двије породице, насељавају се 1934. године у Подримље, село Бубовац.
Никићи, двије породице, се насељавају у Подримље, једна породица, 1934. године, у селу Мрасори, а друга, 1936. године у селу Сароши.Пешукићи, двије породице, насељавају се, 1934. године, у Подримље, село Понорац.Ускоковићи, две породице, насељавају се у Подримље, селу Сароши.Шуњевићи, двије породице, насељавају се у Подримље, 1934. године, у селу Бубовцу.
Марковићи-Бјелановићи, две породице, насељавају се, 1934, године, у Подримље, једна у селу Чифлаке, а друга у селу Добри Дол.
Марковићи, једна породица, насељавају се, 1935. године у Подримље у селу Љубижди.
Андријевићи, једна породица, насељавају се, 1934. године, у Подримље, селу Добри Дол.Вујачићи, једна породица, насељавају се, 1932. године, у Подримље, у селу Зрзе.
Гашовићи, једна породица, се насељавају, 1934. године, у Подримље, село Малишево.
Горовићи, једна породица, насељавају се у Подримље, у селу Добри Дол.
Из Враке су делимично захваћени сеобом 16 родова и то: Матановићи, Крстовићи, Мартиновићи, Брајовићи, Микулићи, Башановићи, Рогановићи, Ајковићи, Цеклићи, Ђиновићи, Вучићи, Златичани, Рацковићи, Ђуретићи, Вукчевићи и Радиновићи.Исељавање Врачана и Каменича интензивирало се под Краљем Зогуом и 1935/6. године Матановићи, 18 породица, се насељавају 1934-35. године, у Подримље и то: шест породица у селу Бобовцу, по пет породица у Понорцу и Бублу и двије породице у Крамовику. Двије породичне задруге остају у Враки.
Мартиновићи се у марту 1934. године селе из Враке за Пећ гдје су се раслојили у 12 породица. Забрана убаштињења Врачана на њихова имања за циљ да се изврши ревизија њихове имовине .у њиховом одсуству.
Тиме је предодређена субјективност у решавању спорова, а у корист успостављених власника од стране окупатора и његових сарадника. Спровођењем доратне аграрне реформе, беговима и агама је одузимано власништво над земљом са новчаном накнадом из државне благајне и уступана у власништво дотадашњим обрађивачима и то чифчијама без накнаде и закупцима и наполичарима са накнадом. Међутим, са упоредним спровођењем колонизације поједине парцеле откупљене од бегова и ага, ако су се нашле у ограниченом фонду за колонизацију, додјељиване су насељеницима. Чифчије, закупци и наполичари су на тај начин лишавани дијела земље коју су обрађивали без накнаде јер на њу нису имали тапију с обзиром да им није уступљена у власништво. Зато одузимање ове радне земље насељеницима у процесу ревизије и њено давање у трајно власништво ранијим обрађивачима има своје оправдано значење.
