Еди Рама – Премијер Албаније – Корени

         

Пише: Дејан Б. Бешовић

Ко је заправо Едмонт Рама, премијер земље Албанона- Арванитове земље ( Један високи функционер у Албанији, по оцу Србин из Грила Врачког, а по мајци Србин из Куле Рашке устврдио је, да Албанија, једино од птица има вране, а орлове налазимо једино у зоолошким вртовима, па стога је погрешно називати Албанију – земљом Орлова).

Едмонт Кристаћ Рама, скраћено Еди Рама је албански политичар, уметник, писац и кошаркаш. Лидер је Социјалистичке партије Албаније (од 2005), бивши градоначелник Тиране, и актуелни премијер Републике Албаније (од 2013).

Током 2004. године добио је награду Светски градоначелник, а 2005. године је уврштен на Тајмову листу европских хероја – лидера Градоначелника.

Светску славу Рами су донели пројекти уређења Тиране међу којима су посебно познати пројекти града ведрих боја у оквиру којег је извршено бојење фасада старих зграда разнобојним пастелним ведрим бојама и чишћење обале речице Лане која протиче кроз Тирану.

– Кристаћ – Крсто Рама рођен је 31. јула 1932. у Драчу од православног Куцо – Влаха са именом Влахоје Рама и мајке Веронике Коломби, сестре Зефа Коломбија. Основну школу завршава у мешовитој Грчко – влашкој школи у Драчу а 1951. године завршио Умјђетнички лицеј „Јордан Мисовић “ у Тирани, на одсеку за ликовну уметност, а три године касније напустио је Албанију да би студирао у Санкт Петерсбургу – Русија.

Након дипломирања вратио се у Албанију, где је радио у Тирани, прије свега као надзорник ликовне уметности у албанском Министарству културе, а истовремено предавао као позивни предавач на Вишем институту за уметност у Тирани.

Као вајар, Крсто – Кристаћ Рама је направио неколико десетина бисти ратника, значајних људи, женских скулптура, као и других дела .

Рама је преминуо 11. априла 1998. године, у доби од 65 година, након што је доживео срчани удар у свом родном граду Тирани. Кристаћ Крсто Рама имао је преко стотинак групних и самосалних изложби од Албаније, Русије ,Француске, Румуније ,Кине

Кристаћ – Крсто Рама наслиједио је умјетнички таленат од Зефа Коломбија рођеног у Сарајеву у Влашкој породици Јована Коломбија и Франциске Хајдовнић – Коломби. Отац му је био Влах, а мајка Словенка. Његов отац Јован је био власник хотела у Сарајеву; умро је 1910. године, а годину дана касније умрла му је и мајка. Коломби се заједно са својом сестром Вером и са својом бабом преселио у Скадар , који је тада био дсо Отоманског царства. После смрти његове бабе, двоје деце је био на бризи њиховог кума, познатог Скадарског влаха Сократа Шкреле. Његова сестра Вероника Коломби је баба премијера Албаније Едија Раме.

Шпиро Колека рођен је 7. јул 1908. године  био значајан албански државник, комунистички политичар и високи војни официр током Другог светског рата . По занимању је био грађевински инжењер. Шпиро Колека је био члан парламента у свим законодавним телима од 1944. до 1990. Колека је био члан Политбироа Партије рада Албаније у периоду од 1948. до 1981. У оквиру своје политичке каријере био је и предедавајући Државне планске комисије, министар индустрије и грађевина Албаније, као и потпредседник Владе.

Британски академици Џејмс Петифер и Миранда Викерс извештавају да је Шпиро Колека био у потпуности Влах , поријеклом из Химаре , које је етнички Влах , Породица Шпире Колеке је била из Вуна, а његова породица је имала патриотско Влашко по0екло.

Колека је рођен у селу Вуно. Након завршеног средњег образовања на италијанско – албанском колеџу Сан Деметрио Цороне у италијанској провинцији Козенца, Шпиро Колека је наставио високо образовање на Универзитету у Пизи (1930–1934) где је дипломирао као грађевински инжењер. Након повратка у Албанију, био је укључен у антилогистичке и антииталијанске активности; 1935. године учествовао је у побуни у граду Фиру против краља Зогољија и убрзо након тога власти су га ухапсиле.

Током 1937–39. године Шпиро Колека је много путовао по Италији док је активно учествовао у отпору против италијанске окупације Албаније. Након италијанске окупације (7. априла 1939.) побегао је у Југославију, али се вратио у Албанију у децембру 1939. године. Током 1940–41. почео је да сарађује са комунистичким отпором док је у исто време био суоснивач и руководилац инжењерског предузећа Мани и Колека. Колека је изабран за члана Генералног савета и Главног штаба Комунистичке партије Албаније на Лабинотској конференцији (1943). У мају 1944. године именован је за министра јавних радова на Пенет конференцији, званично у октобру као део прве Хоџине владе. Умро је у дубоког старости 2001 .г.

Шпиро Јорго – Гого Колека рођен је Влашкој породици у селу Вуно 1879. или 1880 био изразити Влашки политичар активан 1920-их година, прошлог века.

Касније је Колека био важан представник на конгресу у Лушњу 28–31. јануара 1920 и био је одговоран за спровођење многих његових одлука. Колека је такође одиграо кључну улогу као организатор у рату у Валони против Италијана (јун–септембар 1920). Био је представник албанске владе у вези са питањем Химаре 1921. Служио је као министар јавних радова ( албански : Министер и Пуневе Боторе ) 1922. и 1924. године, у кабинетима Ахмета Зоголија и Шефћета Верлација.

Мајка Еди Раме, Влахиња Анета Колека ( негдје се бележи и као Колић ) била је освивач, стоматологије у Албанији.

Анета Колека, девојачко презиме, рођена је у граду Валони 1. септембра 1939. године. Школску и средњу школу завршила је у родном мјесту са одличним успехом.

Након што је дипломирала као стоматолог, на Варшавском универзитету и докторирала на универзитету „Ломоносов “ у Москви почела је да ради у поликлиници у граду родним граду Валони. Др Анета је касније радила у Тирани и водила је прву стоматолошку поликлинику, специјализовану за радиологију и стоматолошку физиотерапију, и била први декан и оснивач Стомстолошког факкултета у Албанији.

Поводом 100. годишњице стоматологије Валоне, добила је Орден „зубара народа“ који јој једоделио највише звање: „Мајстор стоматологије“.