Срби у Албанији за време Балканског и Првог светског рата

Пише : Салко Драгов Брајовић, председник удружења Срба „Скадарлија „- Тирана

Врака и Врачани у Балканском и Првом светском рату

У Балканском рату 1912. године између Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке са једне и Турске са друге стране црногорске јединице су 8. октобра, отпочеле операције према Скадру, а потом извршиле његову вишемесечну опсаду. Враку су том приликом запоселе црногорске јединице, биваковале у њеним селима одакле су одлазиле на ратно поприште. Санитарна служба се налазила у селу Пулу и Старом Боричу.

Врачани су дочекали црногорску војску као ослободилачку, учествују као њени водичи, преносе ратну опрему, муницију и храну, негују рањенике и болеснике.

Лондонским уговором о миру од 30. маја 1913. године прокламује се независна Арбанија, под протекторатом Аустро-Угарске. Разграничењем између Црне Горе и Арбаније Скадар са околином, укључујући и Враку, припао је Арбанији.

У Првом светском рату, током операција 1915. године, назрене су намере аустро-угарских и немачких јединица да продру на југ и одсеку одступницу српске војске преко Арбаније на Јадран. Зато су црногорске јединице продрле у јуну 1915. године из Ђаковице и Подгорице у Арбанију и заузеле Скадар и Љеш ради обезбеђења залеђине српске и црногорске војске. Врака се поново нашла у саставу Црне Горе и у њој се успоставља црногорска цивилна управа.

Под утицајем аустроугарске пропаганде побунили су се у јесен 1915. године малесијски католички барјаци у Дукађину, који су изровали све путеве преко Проклетија са циљем да спрече одступницу српске и црногорске војске на Јадран. Зато је Црногорска врховна команда у недостатку резервних војних снага ангажовала Врачане за угушење побуне. Од Врачана је образован Добровољачки батаљон од око сто људи, који је разоружао Малисоре уз жртве од четири погинула и два рањена борца и принудио их да поправе разроване путеве. Одржавао је ред у Малесији до повлачења српске војске. Зато је одступница српских јединица преко Проклетија спроведена без већих жртава. По извршеном задатку батаљон се повукао у Враку и расформиран.

Приликом повлачења српских јединица за Скадар и Љеш Врачани су их прихватили и нахранили у своје домове и са својим запрегама преносили им ратни материјал до Љеша. У неуспелом покушају повлачења задржао се у Враки генерал Радомир Вешовић са пратњом. Врачани су га сачували од заробљавања. Из Враке се вратио за Црну Гору. Аустро-угарске окупационе власти су одузимале и отимале оружје у Враки, али су Врачани успели да део наоружања сакрију и задрже.