Манастир Светих апостола Петра и Павла – Пустиња

Српска православна Епархија Милешевска у Пустињи где је смештен у прелепом амбијенту Манастир Светих апостола Петра и Павла, прославиће своју ХРАМОВНУ СЛАВУ.

Манастир Светих апостола Петра и Павла – Пустиња, налази се у долини Карошевинске или Пустињске реке, некад зване Светачица, у селу Карошевине, недалеко од Велике Жупе, код Пријепоља. Потиче из 14. века.

Манастир је порушен крајем седамнаестог века и све до 2003. године је био у рушевинама. Обновљен и освештан 12. јула 2006. године. Новосадски архитекта Жупански на основу архивске грађе а за време и уз благослов преосвећеног Владике Филарета, урадио је пројекат за обнову Манастира. На дан Светих апостола Петра и Павла 2003 године отпочело се са радовима на обнови. Помагали су мештани, Република Србија и многи добротвори из целог света. Председник црквеног одбора за обнову Манастира био је Драган Морача.  У пуној својој лепоти Манастир је био фрескописан у целости а изграђен од сиге из Сопотнице и прекривен оловним таблама које су касније Османилије харањем манастира претопили а сигане блокове разнели на друге локације. Иначе прича каже да се у сливу реке Лим на траси од 69 километара на сваких три до пет километара налазила по нека светиња. Међу њима је био и Манастир Пустиња – Манстир Светих апостола Петра и Павла.

Историјски извори упућују на то да је долина Лима дуго времена била граница између Аустроугарске империје и Османског царства. Светиње са десне стране слива Лима коју су држали Аустроугари близу пола века су дуже одолевали пљчкама и рушењима од леве стране коју је контролисала Отоманска империја. Манастир је имао велику улогу у јавном и друштвеном животу мештана и имао је велику насеобину монаха као и утвде којим је био опасан. По рушењу Манастира монаси су се раселили даље ка западу и северу све до Пеште носећи највеће светиње са собом. Ваљевска Пустиња, такође Манастир Светих апостола Петра и Павла је зидан по сећању на порушени Манастир из наше Карошевине.

Фото: Иван Брашанац