Настањивање Срба у Аустралији
Пише: Дејан Б.Бешовић
Аустралија,
Некада названа „непозната земља“ (Terra Australis Incognita), Аустралија се налази јужно од Индонезије и Нове Гвинеје, између Тихог и Индијског океана. To je шеста по величини земља на свету. Њена ширина од источне до западне обале износи око 4000 км, а од северне до јужне око 3200 км. Унутрашњост око пола континента, махом у унутрашњости, представља равна и ретко настањена пустиња. Иако без вегетације, у њој живи велики број врста гмизаваца, инсеката и других животиња.
Аустралија представља најсувљи континент на свету са суровим условима живота у природи. Упркос томе, животињски свет садржи више врста него Европа и Америка заједно. По много чему, домаћа флора и фауна су јединствене. Оне укључују око 700 врста еукалиптусовог дрвета и других ретких биљака и животиња, као што су кенгури, коале, вомбати, дингои, емуи и разне друге птице, као какадуи, кукубаре, многе врсте папагаја и т.д. које се у природи не налазе више нигде на свету.
До стварања аустралијске федерације 1901. године, у тој земљи је било мало Срба. Разлози за то су велика удаљеност, скуп бродски превоз до тог континента и оскудне информације о њему. Најраније досељавање Срба у Аустралију почиње крајем 19. века. То су махом били Срби из Црне Горе, Бока которске, Далмације, Херцеговине и Лике. Још почетком друге половине 19. века помиње се име Николе Миловића који је био копач злата на златним пољима у западној Аустралији, а након тога се бавио воћарством и виноградарством, иначе је родом из Боке Которске. Године 1896. међу копачима злата у месту Калгурли нашли су се и Томо Марић из Херцеговине, Божа и Милан Станишић, Душан Ћетковић и многи други Срби. Када је 1901. године одржана прва светска изложба, у Сиднеј је дошао чувени бечки филхармонијски оркестар, у коме су била два београдска музичара – Иван Марковић и Драгољуб Бранисављевић, који су том приликом остали у Сиднеју.
Било је 1904. године у свих пет провинција Аустралије укупно 938 Срба, са разних страна. Највише се задржавају у Мелбурну и околини. Не поседују српске ни цркве ни читаонице, али имају две кафане. Верске потребе задовољавају у тамошњим грчким православним црквама, којих има пет. Када су те године вршени избори за народну скупштину провинције Викторије, између 29 посланика изабран је и један Србин. Бокељ Јован Саровић родом из Котора, добио је 8685 гласова бирача.
Source:The Guardian
