Властимир Безаревић
ВЛАСТИМИР БЕЗАРЕВИЋ је рођен у Пријепољу, од оца Милана и мајке Цмиље Безаревић 25.8. 1951. године и у родном граду је завршио осмогодишњу школу и гимназију „Проф. Бранко Радичевић“. Дипломирао је на Правном Факултету Универзитета у Београду 1976. године. Радну каријеру започео је у Фабрици аутомобила и у Општинском суду у Прибоју, а од 1978. године је у Бајиној Башти радио у јавној служби, државној управи, правосуђу и разним привредним субјектима. Највећи део свог пословног ангажмана обављао је у ЈП „Национални парк Тара “Бајина Башта као помоћник директора.
Као ђак и студент био је организатор и учесник многих друштвених, културних и спортских догађања ; Београдског филмског фестивала, Студентског културног центра Београд, Академског хора „Бранко Крсмановић“, Омладинских спортских игара „МОСИ“ и друго.
Био је члан разних Владиних комисија, радних и стручних тела, на изради законских, подзаконских других аката и на реструктурирању привредног система. Кроз дугогодишњу активност „Копаоничке школе природног права“ дао је посебан допринос теоретској мисли, о заштити животне средине, и објавио више стручних радова у часопису „ Правни живот“. И у области ауторских права имао је велики број консултантских текстова и коментара, и био један од оснивача, и председник „Агенције за заштиту музичких ауторских права“. Аутор је већег броја песама на сцени, народне и популарне музике, организатор више музичких фестивала и разних других програма и пројеката, као и дизајнерских решења. Упражњавао је и разне спортске активности како такмичарски тако и тренерски
Као писац Властимир је, уз стручне радове у областима права, геополитике и друштвеног теоретисања, објављивао и по разним порталима и блоговима, као и у класичном новинарству, или електронским издањима. Објавио је књигу „Безаревићи путници намерници“ коју је посветио породици 2016. године, а роман „Мало времена између“, 2023. године, издала је кућа „Прометеј“ из Новог Сада.
Из пословне биографије
Пошто смо се, скоро једногласно, у стручној јавности, сагласили за овај модел структуре прописа у екологији, односно заштити природе, онда би требало да тај модел спроведемо принципијелно до краја. Врло детаљно и темељно смо радили и расправљали, на овом делу прописа о заштити подручја националних паркова, посебно група која је ту област пратила годинама и имала изузетно искуство. Дошло је време је да уклонимо разне недоумице, непрецизности, препреке и грешке. Нацрт закона који је пред нама, и грађанима и локалној самоуправи јасно указује на предности које нове норме доносе и које их уводе да директно одлучују и учествују у новој еколошкој политици. Модели управљања заштићеним пределима су такође нови и савремени, окренути онима који тамо живе. Нов је и начин организовања управљача заштићеним добром. Сада, по први пут, имамо Савет управљача у којем су поред стручних лица и грађани. Специфичности појединих Националних паркова морају се уредити таквим нормама, које су довољно флексибилне, да омогуће управљачима да у неким областима, у којима постоје специфичности, различито у подзаконским актима уређују. Закон је рађен без туђих непотребних израза и употребе неразумљивог језика. Дефинитивно је видљиво да смо, од скора, почели користити туђи језик у нашим прописима који грађани не познају. Током данашње расправе задужени ће детаљније објаснити поједине институте, посебно нове дефиниције. При крају истичем да треба искористи ову сагласност стручне јавности, да предложени закон и приведемо усвајању. Морам рећи још нешто.
Увек сам инсистирао на разним расправама да се оне воде у складу са типом, нивоом, врстом и циљем расправе. Ако је расправа стручна, онда је стручна, ако је политичка, онда је политичкa, ако је градска, верска, или нека друга, онда је нека друга. Не можемо мешати бабе и жабе. Наслушао сам се празних прича, паметовања и мудровања. Немам више толеранције за побркане лончиће. То ми личи на неко национално препаметовање које посебно намеће свет са неким непознатим звањима и знањима из невладиних или других група. Тај свет се у неком доказивању гура и покушава да предњачити, али то тако неће ићи, нити може. јер је струка једно, а нека измишљена звања друго. Нећу даље ширити тему, и верујем, да се и на другим местима појављују слични неспоразуми као што смо ми, да будемо искрени, на раду у овој области имали. Ја немам дилему да наше школство, посебно редовно високо образовање, даје изузетно знање и стручност. Надам се да ће то бити основ и ослонац за рад у оваквим и слични радним групама. Сигуран сам потпуно, бар тамо где ја будем учествовао или ако будем учествовао, да ће то бити тако.
Властимир Безаревић- Обраћање скупу 1.10. 2014. .године, у поступку припреме, рада и усвајања Закона о Националним парковима. Присутни, поред радне групе, представници Владе и министарастава, Републичког и Покрајинског завода за заштиту природе, представници јавних предузећа и невладин сектор
