Црна Гора – Избори у Подгорици 1936. године
Пише: Душко Секулић
Представници Југословенске радикалне заједнице истицали да су они за „реалистичку ноту“,
јер се „наше становништво увјерило да му више није политика лијепих ријечи и бучних обећања, него стварни ред, а само рад за општи бољитак“.
Удружена опозиција је поред општих комуналних потреба у свом пропагандном наступу истицала и захтјев за више демократских слобода у привредном и политичком животу, као и избор нових, способних, некомпромитованих људи. Посебно се истиче да су општински избори „важан догађај у политичко-економском животу“ и да општина треба да испуњава важне задатке у корист народа и земље. Локалне потребе, које рјешава општина, треба да су плански сачињене и да мијењају стање у
сфери економских, социјалних и културних односа.
У предизборној пропаганди посебно се наглашава потреба за изградњом саобраћајница, пошумљавањем голети, изградњом објеката за снабдијевање становништва питком водом, унапређивањем хигијенских услова живота на селу и рјешавањем проблема здравствене заштите.
У предизборну активност укључио се и др Секула Дрљевић „прогласом пријатељима за општинске изборе“, у коме истиче захтјев да на „јединство свих србијанских странака противу Ц. Горе, одговорите јединством црногорског фронта противу свих њих … “ и да је неопходно да „истакнете кандидате црногорског фронта и побиједите у свакој општини“. Овај проглас није наишао на одобравање, него је оцијењен као „крилатица за обмањивање широких народних слојева“ од људи „политички неуравнотежених“ који би у „племенској борби и мржњи стварали себи положаје народних Boђa“ Послије утврђивања кандидатских листа, кандидати су радили на придобијању присталица.
Протагонисти ЈРЗ истичу слоган: „Требају нам људи који стварају, а не они који политизирају и критикују“. У изборну
активност укључио се и бан Зетске бановине Петар Иванишевић, обављајући инспекцијско путовање по Бановини. У сусретима са људима по општинама бан је истицао „истинску бригу Владе Милана Стојадиновића“ за промјене у привредном животу Бановине, као и акцију Владе о редиговању уредбе о рјешењу сељачких дугова.
И док представници ЈРЗ истичу потребу да се избори искористе за развијање свијести „о потреби слоге и реда“ и рјешавања „комуналног система“, дотле Удружена опозиција на челу са КПЈ сматра да то није довољно, већ да треба радити и на „економском подизању и политичком стабилизовању наших крајева“.
Београдски лист „Одјек“ пише о појави „слабе грађанске свијести, политичког лутања и прегибавања“ у Зетској бановини и на сервилан став.Југословенска радикална заједница није имала свог кандидата само у пиперској општини, а Удружена опозиција у: грудској, матагушкој, тушкој и хотској. Одсуство кандидата у четири општи не упућује на оцјену о недовољној организованости Удружене опозиције, као и о нејединству у њеним редовима.
Иако званични резултати избора све оне који нијесу гласали за Југословенску радикалну заједницу сврставају у Удружену опозицију, ипак је јасно да међу њима има и других представника, и то: неопредијељених два и на грађанској листи пет кандидата. Све је то слабило снагу Удружене опозиције. Ако резултате избора у општинама подгоричког среза посматрамо у контексту укупног броја гласача и њиховог опредјељења, онда добијамо сасвим другу слику, јер од 6.377 гласача за Југословенску радикалну заједницу је гласало 2.687, или 42,10%, а за Удружену опозицију на челу са КПЈ 3.690, или 57,90%.
То значи да се убједљива већина гласача опредијелила за Удружену опозицију, али да је број учесника на кандидатским листама и тежња за личним истицањем разјединила гласаче и омогућила Југословенској радикалној заједници побједу у девет, односно 60% општина, а Удружена опозиција у шест, односно 40%, без обзира на укупно опредјељење бирача.
Упоређењем изборних података у општинама подгоричког среза са укупним резултатима избора у 3етској бановини добија се сљедећа слика: од 165.464 бирача који су изашли на изборе за Југословенску радикалну заједницу гласало је 128.859, односно 78%, а за све остале политичке групације само 36.605, односно 22%.
Према томе, у подгоричком срезу и поред нејединства у Удруженој опозицији, највећи број гласача се изјаснио
против Владине листе. У томе и јесте успјех Удружене опозиције. У једном броју општина побиједили су истакнути комунисти и симпатизери Комунистичке партије Југославије, што ће потврдити још пар пута .У доњозетској општини побиједио је познати комуниста Василије- Васо Алигрудић. Изабран је и један број комуниста за одборнике.
У срезу подгоричком гласало је 6.377 бирача. Резултати по општинама изгледају овако:
Општина братоношка: гласало 286 бирача; добили: Митар Перовић, ЈР3 1 24, Радован тошковић, УО 11 5 и Војин Митровић-КПЈ г.л. 47 гласова.
Општина брскутска: гласало 287 бирача; добили: Ђукан Секуловић, КПЈ 168 и Арсо Лазовић, ЈР3 119 гласова.
Општина горњозетска: гласало 435 бирача; добили: Вељо Радовић, ЈР3 206, Илија Станић, КПЈ 141 и Илија Ђуришић, Демократска странка 80 гласова.
Општина горњокучка: гласало 619 бирача; добили: Илија Вујошевић, 262 КПЈ , Војин Живковић, ЈР3 225, Арсо Перић, Демократска странка 76 и Арсо Пелевић КПЈ 56 гласова.
Општина грудска: гласало 318 бирача; добио: 3еф Ивезић, ЈР3 318 гласова.
Општина доњозетска: гласало 1059 бирача; добили: Василије Алигрудић, КПЈ 561, Василије Радичевић НРС 386 и Симо Поповић, ЈРЗ 215.
Општина доњољешанска: гласало 237 бирача;. добили Илија Вукчевић, ЈР3 119 и Митар Вукчевић, независтан 118 гласова.
Општина доњокучка: гласало 454 бирача; добили: Филип Ивановић
КПЈ-ДС – 318 и Никола Ивановић ЈР3 136гласова.
Општи на затријебачка: гласало 233 бирача; добили: Петар Цацевић ЈР3 172 и Марко Маргилић, независтан 61 глас.
Општина љешкопољска: гласало 660 бирача; добили: Томо Милић ЈР3 199, Никола Мугоша, независни кандидат 151, Алекса Савковић УО 133 и Томо Бољевић, УО 35 гласова.
Општина матагушка: гласало 315 бирача; добили: Станко Бољевић, ЈР3 162 и Тодор Ђекић, ЈР3 153 гласа.
Општина пиперска: гласало 842 бирача; добили: Бошко Вучинић, УО 389, Блажо Тодоровић, ГЛ. 161, Милош Савовић, ГЛ. 150 и Ђорђе Грујовић, УО 142 гласа.
Општина средњољешанска: гласало 193 бирача; добили: Лазар Брновић УО 132 и Крцун Благојевић, ЈР3 61 глас.
Општина тушка: гласало 205 бирача; добили: Смаил Марић, ЈР3 104 и Шефир Крњић, ЈР3 101 глас.
Општина хотска: гласало 234 бирача; добили: Ђека Дед Вуковић, ЈР3 147 и Коља Гојчевић, ЈР3 87 гласова .
Општински избори у подгоричком срезу показали су политичко расположење бирача и њихово опредјељење. Власт је оцијенила изборе као потпуно успјеле, „протекле у потпуном реду и миру и у потпуној слободи“. Није било ни једне жалбе на изборе, а „постигнута је потпуна хармонија између православних и муслимана који су се сви на претходном попису изјаснили као Срби. .
