Тешко свом без свога
Једном данво сам био у посети сточарима у месту Брод (Косово и Метохија). Тешко се тамо живело. Али добри људи и велики домаћини беху вредни и поносни. Породице су многобројне, у свакој кући је гужва али у даљем разговору рекоше да свака кућа има и по свијету много чељади. Пишу често, ређе долазе, по нешто и пошаљу… Све у свему контакт никад не прекидају и сви знају где им је мјесто за синијом.
Прича почиње овако. Они у Броду имају три заната: Пекар, Сластичар и чобанин. Све остало има неђе у свијету али то раде неки други народи… ова три заната морају сви да знају где год су у свијету. Занат се не заборавља никад. Кад неко чељаде реши да напусти дом спакују му овавезно следеће три ствари: нешто новца (колико се може), боцу бозе и треће најважније, списак сународника у мјесту и ка мјесту где се упутио. Заправо сеоски старешина пита где је намерио ићи и припреми му листу свих раније убележених исељеника са адресама и бројевима телефона.
Даље нам је домаћин причао како где год да се ко упутио, његове „комшије“ имају обавезу да га приме и угосте ефту дана, да га припреме за даљи пут и помогну му све што му треба. Кад стигне на жељену адресу сви из околине му се ставе на располагање и помогну му како би зарадио први „љеб у туђини“.
Кући се први пут званично јавља не кад се смести и почне зарађати, него кад отвори своју радњу. Самим тим га додају на списак оних који ће се наћи новим „путницима“.
Све ово ме тада давих 90-тих толико подстакло на размишљање о нама о нашем народу, о Србима. Много је наших људи који су и гладни и жедни, лутали светом без икакве логистике и подршке. Многи од њих кажу и кад би се јавили на праве адресе врата нису успели отворити. Па ето овим објавама желим подстаћи наше људе, који су кадри неком помоћи, да се јаве, да бар направимо базу података наших људи широм света. Много је искуства која се могу џабе поделити, а неком толико ваљати да је таква помоћ не процењива. Некада и само осмех може променити свет.
Ако вас је ова тема заинтересовала. Јавите се, пишите нам о себи о нашим људима широм света. Објављиваћемо најзанимљивије текстове.
Зато вас молим да се не заборавимо, да чувамо контакте, да се радујемо једни другима и јачамо нашу Државу Републику Србију!